Srpski književni glasnik

116 Српски Књижевни Гласник. | виси од унутрашње политике, и да зато и из ње треба од- · судно избацити партизанство.

У вези је са овим и друго питање, наиме, да ли посланик на страни треба да буде из дипломатске службе, или се може узимати и изван ње. Остављајући за тренутак на страну питање да ли је праведно, ја држим да, у начелу, није ни корисно узимати за посланике људе ван службе; имајући, наравно, у овом питању, пред очима савршеног дипломату, онаквог какав треба да буде. Што се тиче правде, природно је да сваки тежи да достигне врхунац у струци којој се одао, и да би било неправедно не дати му зато маха и нато права, и задржати га целог његовог века .у потчињеним положајима. Мало ће ко имати воље одати се једном послу у ком не би имао јемства или бар велике вероватноће да ће доспети до врхунца, и у ком је непрестано у опасности да ће му препречити пут човек са стране. ;

Има неколико категорија људи ван дипломатске струке из којих су се понекад бирали дипломати. Али главни њихов. дотадашњи посао није им давао квалификације за дипломатију, и они зато неће бити добри дипломати; разуме се, под претпоставком да они иначе немају дипломатских знања и особина.

Квалификацијекоје супотребне за вешто и правилно вођење унутрашње политике нису исте које се траже за вешто и правилно вођење дипломатских послова, и према томе, политичари, као такви, не морају бити и добри дипломати. Војници су се некад употребљавали за дипломатске послове, и било их је у старије време добрих дипломата. Али, то је било у старије време, а данас они не могу одговорити потребама савремене дипломатије.

У најновије време код нас се и интелектуалци све више баве 'спољном политиком, те и дипломатским питањима. Они представљају најинтелигентнију класу друштва и најпозванији су, по својим“ знањима, да даду своју реч у питањима која“ имају везе са спољном политиком; и зато је сад поменута појава у неколико разумљива. Но — наравно, опет под претпоставком да они иначе немају државничких и дипломатских особина, — научници нису увек добри браниоци опште“ ствари, јер су, као стручњаци, обично једнострани, више зау- · зети својом струком, те немају увек општи преглед који је Ia потребан да се јасно и правилно види ствар. ди“