Srpski književni glasnik

537

Књижевни Преглед. ; · ребуса и „коњичких скокова“. Овај човек више не може. Он _ je толико Свечовек. Иако је он, можда, највиши физичко-хе- мијски процес овога у чему бива, он, спиритуално, може само – толико" колико је овако предодређен. Његова спиритуална “ енергија може само онолико колико то еманира из степена _ физичко-хемијске енергије: од материје до човека а, можда, "и само од човека до човека. У метафизици има само онолико гџеша колико има физчке, и зар је то малог Оно остало (е г прађакање за неколико тренутака по безваздушном простору, Ги, кад је човек спиритуално загрејан до „белог усијања“, само једно гениално вештачко дисање. И тако даље.

Књига је, као,што сам рекао, без вере, иако је у њој месианство основни покретач. То је једна књига саздана сва од суровости, жутог гнева и црне злогукости. Злопоглеђа је Г име овом анонимном господину. Пред све је'“метнуо питање, Г па, и њега, најзад, црним 'премазао: нема ничега ни иза, ни Г спреда, ни са обеју страна, ни поврх, пи испод, ни преко, ни – унутра: ни туап5, ни im, HM рег, А какво задовољство даје“ e Који мир тиска у душу 2 — Он је савјнемиран и неуравнотежен. “Ми хоћемо хармонију и мир од етике. Он се сав разбио кроз | науку, етику и уметност и, место лепе вазе, дао комађе њено, ЊЕ место морално-етичког Пантеона, рушевину и пустош једне | Помпеје. Он иде у крајњу, и немилосрдну, и безнадежну сумњу: | MW CyHHe се код њега окреће „око нечега.“ Све је овде доле | млинови што не мељу, разбоји што не тку и оџаци што се | “не пуше: и кад мељу, и кад тку, и кад се пуше. |

о Е

Али, треба све рећи о овој књизи.

Човек који је рекао ове Речи Свечсвека је и примитиван E ои танан, и груб и отмен; направио је „круг ствари“, прошао 7 кроз све школе, разбирао на све стране. Он је и од срца и | | | 0 мудрости, и од емоција, и од рецепције, и од реакције, Пи од.чула, и чак од разума. Чуло, емоција и срце преовлауде, и због тога маштом и лети на овај начин и тако високо. _ Његова су крила веома велика и невероватно јака: и зато је Ги летео толико и тако, и био свуда, и видео све и, наравно, "и то све као човек са крилима и од крила. Тај је човек, у бољем смислу речи, „усијана глава“: он вади неке од својих | мисли. из саме пиросфере своје главе: тамо где је све „прво“, "где је све још „вруће“ и где је све у усијаном првобитном (стању. Као усијана река лаве, све се то пуши, све је то ра-

сек