Srpski književni glasnik

узроке. То јест он је из фабуле изнешене у народној пјесми — изаткао једну фину, ширу фабулу, која је тумачи, веже уз наш данашњи живот и нама приближује. А то је било најтеже. И

карактери су изнешени онако како живе у легенди и предању.

Само су одјети у симболе, и тако нама приступачнији од хладHHX легендарних типова народне пјесме. Тако је Королија · удахнуо мртвој материји живот —. он је у именима, догађајима и лицима нашао симболе, продубио легенду, дао јој опћи значај. Од драме лијепе и младе Гојковице настала је драма читаве наше Нације, и још даље развила се вјечита и вјечито се опетујућа драма љепоте. Три брата Мрњачевића, који граде , град на Бојани — то су наша три племена, која зидају идеални град нашег уједињења. У њима су све врлине и сви пороци, који од вијекова равнају с нашим народним животом, који нас дижу и обарају, јаче и кидају. Интелектуални зачет- ; ник тог зидања, њихов зри из тоуеп5, је лијепа Гојковица, у . та коју су сва три брата заљубљена и коју они завиде један другоме. Та завист то је вила, она црна сила која не да да се град сагради, која руши што је већ дозидано. Ето' — ту је она трагична кривица младе Гојкове љубе, која извире из ње саме и која чини. да за свој подвиг настрада. То јест, браћа, “видећи да је ни један не може само за се да има, а плашећи . је се удружене било с којим од њих, они из ината једандру- = гоме, уз помоћ својих Грка, руше што се обдан сазида. Видећи _ Гојковица, да док је она жива, дотле 'ће бити и неслоге међу браћом, и да омогући коначно довршивање града, одлучи да 2 | саму себе жртвује и да се даде узидати у темеље граду. „Тај | величанствени гест“ — вели сам пјесник — „то је гест Србије, која се узида у дјело нашег уједињења, одрекавши се свог властитог живота.“ И разна мања лица представљају посебне симболе. Тако i · Неимар Раде представља принцип рада на народном пољу; у + _ кнезу Мракошу, протозидару, симболизирана је Аустрија, у "0 ____/\BOpKHMbaMa Haule 3eMJbe, H TaKO редом. Једном ријечју, у „Зидању Скадра“ добили смо читаву и јединствену драму нашег Народа.

„

Милан Беговић.