Srpski književni glasnik

o,

· Централној Европи, обележила једну пријатељску политик

, ~ } nojo)kaj M Rpxkatbe nanyBeHora noOemmoma. Beorpancka Biana je оставила потпуно одрешене руке својим делегатима. Овлаш- 5: ћење њихово је било да сврше, да скину са дневнога реда то питање. А 4

Италијанска штампачје у главноме сва задовољна исходом ствари. Д'Анунцио, коме је још стало до тога да се говори · о њему, није, и чини нове лудости. Енглеска штампа, као и француска, а са њом и многи државници њихови, задовољни су што су се ослободили јадранске море. Америка је равнодушна. Загреб, Љубљана и Београд су незадовољни што што је овим споразумом толико земље и толико нашега народа отишло под туђи јарам; Загреб и Љубљана нешто више од Београда. 4

Данас-сутра биће овај мучни Уговор и ратификован. Ђолити га је спровео парламентарноме Одбору за Спољне Послове. Наша влада ће га ратификовати Указом, може бити | без икакве ограде за накнадно парламентарно одобрење. Она | тврди да се под данашњим приликама то мора учинити. 5

Наш међународни положај био је слаб, то стоји. Општа европска атмосфера мутна; у земљама око нас ситуација ровита; и то стоји. Наш унутрашњи положај неодређен, иако a не толико слаб како се говори. Сви кругови по нашој земљи жељни мира и противни новој мобилизацији. И то стоји. И можда би сви примили и овакав какав је споразум с Италијом. i да је тим уговором: (1) спречено однарођивање нашега живља. сад под Италијом; (2) рашчишћено питање · Црне“ Горе; : (3) јасно и прецизно одређен положај Италије према Арбанији; (4) склопљен један политички споразум у коме би Италија, на.

један несумњив- начин, и у свима питањима на Балкану и У

према нашој држави. Овако, јасно је и одређено само оно што интересује Италију: граница према нашој држави, зашти а од интрига Хапсбурговаца у Аустрији и Мађарској и онемогућавање стварања једне Дунавске Конфедерације. Остало што се нас тиче, или је нејасно, или неодређено, или изостављенс из овога Споразума. Италија је имала један Уговор о Савез с Аустро-Угарском и Немачком, и то тридесетогодишњи Сав па ипак је, 26 априла 1915 године, потписала Лондонски У вор, а 5 маја исте године отказала Берлину и Бечу Уг о Тројном Савезу. Кад је тако било с једним одређеним