Srpski književni glasnik
ин: Дора је, детитера ми! лађа! Оно што је изгледало
i daba!
Краљевска лађа!
Али без једара.
Рибар : А ве видим јој ни весала!
Sota : Истина!
"Нема ни једара ни весала.
| Мртва лађа.
Остатак бродолома. | Рибар: Мртва! Та зар не видите да иде право овамо! 27
Пастир-свирач, не rak M никако, очију са Шиле: | И Пагипак... може бити... ти имаш право, а не ја!.. думоже бити, ти си мудра, а а нисам. Нашто знати певати о љубави У Треба знати умрети од љубави!
Стари 'пастир : Децо! ја вам велим да је оно лађа бога! Рибар : Пазите. Не изгледа ли вам да стоји човек, право на врху кљуна 2 ·
“Сви: Заиста! , ; 7 Да! | _ Да! +: СТО Човек ! | + DA _ Ратнички одевен!
28 оу Краљ!
Старе рибар: Бог је, децо! Клекнимо! (Сви клекву.)
~
,
“a.
t e Ha "ва аи ЕФ
ТРЕЋАШСЦЕНА.
а 4
| r ___TynaykoB Finac: PaGapa Артемидије! Рибари завичаја мога! | ивуците ову моју лађу. Не. губите времена указујући ми ј CTH. | сувише сам је имао. Не враћам се за почасти: враћам ји
јећи kpai Шиле.) __ Глауко, скачући на земљу, лако, у своме оделу од челика: · Јесам ли се ја толико изменио да ме гледате, не позна-