Srpski književni glasnik

| 598 Српски, Књижевни Гласник

исте године донело одлуку о укидању свих феудалних однос a повластица, као и о одузимању и. подели великих поседа рад парцелисања и насељавања. Убрзо пак затим, кад је прогла: Ni шено уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, заједно са Србијом и Црном Гором, — прокламацијом Престолонашнидника | Александра од 24 децембра 1918 године, — решење питања о | аграрној реформи је не само начелно прихваћено, већ су јој одређене и извесне границе и дати главни основи. „Ја желим | — вели се у тој прокламацији — да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кмешсшва и велики земљишни поседи. У оба случаја -— наставља се — . земља ће се поделити међу сиромашне земљоралнике, са пра– вичном накнадом досадашњим власницима њеним. Нека сваки | Србин, Хрват и Словенац буде на својој земљи господар. У слободној држави нашој може да буде и биће само слободних – власника земље. Зато сам позвао моју владу да одмах обра-· зује комисију, која Ће спремити! решење аграрнога питања, а“ сељаке-кметове. позивам да, с поверењем у моју краљевску реч, мирно сачекају да им наша држава законским путем преда земљу, која ће унапред бити само Божја и њихова, као што је то већ одавно у Србији“. : Овим наговештајем аграрне реформе начелно је, дакле, објављено: 1) укидање кмешсшва; 7) укидање великих земљишних поседа; 3) признање „правичне накнаде“ досадашњим власницима како кметских селишта тако и остале одузете. земље; и 4) признање земљорадницима пошпуног права сва јине над свом уступљеном им земљом. e: То су основне идеје, које је нова заједничка влада имала, преко нарочите комисије, „одмах“ да спроведе законским путем. Никакви други ближи задатци и никаква друга подробнија начела нису поменута у тој прокламацији. И ако једна владарска прокламација не може обухватити све, ипак пада 3 очи да се нарочито ни једном речју не помиње укидање чивчијских и њима сличних односа, пошто, као што је познато кметство постоји под тим називом искључиво у Босни и Хер цеговини. за Даља разрада,овако обележене аграрне реформе пове рена је била онда Министарству за Социалну Политику, а Hi као што би било најприродније, Министарству Пољоприв јед Шта више, Министарству Пољопривреде није, ни онда ни до