Srpski književni glasnik

618

је ово постављење било ограничено роком, има се захвалити — бар по писму Васину — Давидовићу, који се бринуо „да не = би се ви на даље времена у чему дужности ваше заборавили“. OSI (Преп. 1У, 151). Ра

(У. њи ЖИВОТ У СРБИЈИ; ПОЛОЖАЈ МИЛОШЕВИХ ЧИНОВНИКА; „ШАЛЕ“ МИЛОШЕВЕ С ЦВ. РАЈОВИЋЕМ И ВУКОМ; КЊИЖЕВНИ РАД У КРАГУЈЕВЦУ И КОПИТАРЕВО ПОДСТИЦАЊЕ; ДОЛАЗАК АУСТРИЈСКИХ СРБА И ВУКОВО ПОСРЕДОВАЊЕ; СУКОБ С РАЈОВИЋЕМ; ДОМАЋЕ ПРИЛИКЕ; ПОНОВНИ ПОКУШАЈ ДА ДОБИЈЕ ПЕНЗИЈУ; НАПУШТАЊЕ СРБИЈЕ И НОВ ПАСОШ АМИЏИН.

ı 70

1

Положај Милошевих чиновника, „народних старешина“, | био је потпуно неодређен и сасвим несталан. Он их је постављао | и отпуштао, премештао и из једног места у друго, и с једног положаја на други, сваки час и без икаква стварна! узрока, | тако да нико места згрејати није“ могао. · Било их је који су по неколико пута прошли све чинове и напред и натраг, и ни сами нису знали шта су. (Преп. П, 647). Сам Вук, кад га је“ један Земунац запитао шта је он управо, одговорио је: „а шта | ти знам казати, кад је овде свако свашта, и нико ништа“. (Утук П, 6). Сем тога многима је и плата била мала, и нередовно издавана, а сваки је морао служити кога он постави, и где му одреди. Многи би радије сами онолико плаћали, колика им је плата била, само да могу мирно код куће своје послове гледати и не бити чиновници. ИЕ

Поред свега тога он је с њима поступао као с обичним А слугама покућарима. Он није допуштао да ико има, или“ да. уображава да има, каквих заслуга за земљу, и каква угледа код народа. Свакога таквога он је гонио, кињио, исмевао“ омаловажавао, па чак и убијао. Како је почео с Петром Молером 1816 године, тако је терао и доцније. Имање, част | И живот свих поданика били су у његовим рукама. ЧЕ

· Поред већ поменутих исмевања Вука да поменемо само још случај с Цветком Рајовићем. — Кад су односи изм. руског посланика у Цариграду Рибопијера и српске депутац! односно Д. Давидовића, били мало затегнути због реда