Srpski književni glasnik

52 Српски Књижевни Гласник.

Јадранскога Проблема за Италију, који је саставни део Средиземно Морског Проблема, и проблема Блискога Истока.

Италија тражи у јЈадранскоме Мору господарећи положај да би ојачала свој садањи положај у Средиземноме Мору, положај који није јак и ако је она по своме месту у њему и обалској разграни еминентно медитеранска држава. Јадранско Море је за њу један корак ка ослобођењу од надмоћности Британије и Француске, које држе Малту, Кипар, Корсику, Гибралтар. Имајући Трст и Реку, поред Млетака и Ђенове, она би имала у рукама све главне трговачке путеве Централне Европе. Имајући Отрантски мореуз, кључ јадранских врата, имала би навалну базу у Средиземном Мору и пут за Цариград преко Балкана. Јадранско Море је само етапа на маршу ка Истоку, где се налазе њене несрећне колоније, где је Тунис, Мисир, Мала Азија. У Јадрану је кључ за решење Источнога Питања, које ни овај рат није решио. Обнавља се стари римски Огапе nach Osten... |

Италија зна да ће због тога морати доћи једног дана у оружан сукоб са целим светом, нарочито с Беликом Британијом и Француском, које имају у Африци два велика и 60гата колонијална царства и најбоље провинције некадањега . турског царства у Малој Азији. Зато обезбеђује данас главне путеве ка Истоку (онај из Северне Италије преко Динарских Алпа у Посавље и Подунавље; онај из Јужне Италије преко Валоне, и онај преко Додеканеза) и стратегијске тачке (Горица, Истра, далматинска острва, Задар, Балона, Кастро Пуља). Путеви и стратегијске тачке служиће за напад и одбрану, као и за економско продирање ка Истоку. Источна обала јадранскога Мора у тим комбинацијама најважнија је стратешка линија, и за то се Италија труди да метне руку на њу.

У тим тежњама, несразмерним са садањом снагом и пра– вим потребама Италије, јесте и сва тешкоћа нашега положаја; ми“ морамо бити M непоколебљиво и стално против ње. „VN Она ће угрожавати економску независност наше државе, уну- · трашње консолидовање наше државе и целога Балкана, чак и у невероватноме случају да се за нас најповољније реши питање о пристаништу Речкоме. Река у рукама Италијана није, како је говорио Нити; ствар сентименталности аталијанскога

о њене трговине и сметња за наше економско > развијање слична оној некадањој мађарској у Земуну.