Srpski književni glasnik

| СРПСКИ

Г КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Ee НОВА СЕРИЈА, Књига II, 6poi 2. — 15. cenreM6pa 1920.

СМРТОШЦА.

Бледеле су светлости фењера, зграде су постајале све | јасније, дрвета су се већ зеленила, а небо је добијало меку, __ виолетну боју праскозорја. Славуји у Мојкзгапепи и пред ___Rathausom jom певаху, али их заглушише полудели врапци. ___ TpaBaju ce jout aacy OM кренули, пешаци пролажаху, кадикад, ужурбано улицом, далеко се чуло дрндање једног фијакера, један аутомобил, са једним паром, прошао је стреловито.

Иван Клаић, сам провевши негде око Кагпегегаззе у "веселом друштву мајску ноћ, враћао! се полако, заобилазним путем преко Кпза, у АЈБег5газзе. Погнуте главе, са рукама у џеповима, повлачио се он уморно, по добро познатој улици, ка своме дому.

Он је треће године на университету а није ни започео да учи, ни отворио књиге, ни готово био у библотеци. Док су његови пријатељи учили по семинарима, посећивали сва предавања, он се ноћу и дању вукао по кафанама и разним забавиштима.

— Ја нећу никада свршити, ја сам потпуно без воље! – кликну он очајно.

"Отац му је сељак, средњег стања, у маленом једном селу, на једном од далматинских острва. Старији му је брат у Аме_ рици и има већ 20 година да се није никоме јављао; млађи | је брат код куће. Видећи да цео годишњи приход не достаје je за уздржавање Ивана на Laka овај би више пута плануо и

о