Srpski književni glasnik

121

"заједно са швајцарским народом као целином сарађивали варању нове заједнице, то уједињење није извршено у нствену него у савезну државу. У накнаду за изгубљену еност кантонима је Устав ујемчавао учешће у вршењу једишне власти.

e: Задржали смо се на историји, јер се из ње види колико дугим и како постепеним прилагођавањем успостављена вајцарској она равнотежа историјско-политичких снага ребна за успешно дејствовање федералистичког уређења. икнути у државном савезу, и поред формалне суверености, звесна фактичка ограничења, у заједници која их је потинила остављајући им ранију организацију и историјскотолитичку. индивидуалност, швајцарски кантони представљају у особитој мери јединице какве се траже за чланове савезне ржаве. Њихова је организација способна за вршење локалс задатака. Они чине онај историјски и политички оквир у ме се могу образовати групе вољне да се ограниче на надежности посебне државе, али у исто време моћне да те адлежности бране од средишне власти.

Друго. Спољна политика, доводећи у питање сам опстадржаве и распаљујући страсти, може у особитој мери да зазове неодобравање и отпор. Као што одговара савезној ави, та је важна и опасна функција и у Швајцарској стављена у надлежност средишне власти. Међутим, спољна литика Швајцарске, опредељена вековним традицијама, прината и ујемчена Бечким Конгресом, руководи се начелом вечите. неутралности“. Немајући да решава национално пиање, без потребе да се одлучује за један или други од велиих европских савеза, окружена земљама које су на тој трани териториално засићене, Швајцарска Конфедерација ила је у положају да заиста остане „неутрална“. Са таквом спољном политиком кантони су. се лако могли помирити. Којика би опасност за јединство, међутим, долазила од активне пољне политике показало се почетком Светског Рата 1914, 5 и 1916 године. За то време изгледало је у више махова а ће Швајцарска бити принуђена да напусти „неутралност“.

у“

Гто је одмах дало повода кантонима, заведеним наклоно-