Srpski književni glasnik

' СРИСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига П, Број 4. — 16 Фебруар, 1921.

7

i, JESSY.

____ XnamHa HM BeNpa Hoh, HeOO /yOOKO maBO Ca прикованим звездама, — улице града тихе. Другови су корачали најпре _ ћутке, а онда је Грковић ухватио Иванову руку. Овај осети :: да рука пријатељева дрхти и хтеде да му сагледа лице, али | се у мраку није видело ништа.

5 — Ти се чудиш што сам се много изменио, ти се чудиш, а знаш ли ти, Иване, — отпоче Грковић тихо, сасвим тихо, са _ пригушиваном узбуђеношћу, — знаш ли да ми и нисмо право _ разговарали још откако смо се пред полазак у рат растали. – Како сам се вратио, тражио сам те, све су ми долазили пред Фчи људи који ми нису требали. А ти си се ето задржао.

_ Но, не смета. Сад Ћемо ми брзо почети заборављати. Можда | оси ти већ заборавио и то како смо се онда пред полазак воза на станици пољуби, да, пољубили се и казали неколико веома П'збуњених речи... У рат смо пошли или у сазнање, како си ти још онда говорио, у најдубље искуство што га је мајчица земља приредила миљенику свом, младом човеку... Међутим, “ сад ваља да признаш хевачној (сада већ накеш), да је“он глуп, тај миљеник земље, и да га ништа не може помаћи из ње– гове урођене тупости. Ни сада он, после свега, неће научити "твишта. Баш ништа. За десет година или за две, ти исти – људи биће спремни на то, да им се крвава лекција очита ош једанпут. Шта вреди да смо нас неколико видели ствари ] боље, — стотину, две стотине људи у свакој земљи, — ми16