Srpski književni glasnik

сам воз као координатни систем и преносећи, јединицу \ (на пр. метар) дуж вагонских подова од Р'до О, 20: узевши | саму пругу као координатни систем и одређујући на њој две тачке Р' и (У, са којима ће се истовремено, наишавши на њих, поклопити тачке Р и (О. Према ономе што је горе казано ~ 4 о истовремености догађаја у опште, јасно је да ће ова два, на први поглед потпуно равноправна начина мерења растојања | довести до различних резултата, и да ће разлика бити уто. 1 лико већа у колико је већа брзина воза. У томе и лежи | прави, физички смисао Гогеп(2-ове контракције и релативитета просторних димензија. Један податак те врсте има само онда смисла ако је у исто време прецизирано и компаративно тело за које је такав податак везан. Један исти просторни елеме- · нат имаће разне величине према томе да ли се односи на · сталан или покретан компаративни систем; разлика ће у тим | величинама бити у толико већа у колико се систем брже креће. ~ 4 Природно је да ће исти случај бити и са свима меха- | ничким и физичким факторима сложеним из просторних и вре-· | мених елемената, као што су на пр. брзина, убрзање, разни | интензитети, итд. Али Ејштзјеш је отишао још даље и исте | закључке применио и на појам масе и енергије. Обична Фи- 4 зика познаје два, један од другога независна закона одржања : : a закон масе и закон енергије. Теорија релативитета доводи до = те' последице да се та два закона имају спојити у један. Математички израз енергије, по тој теорији, сасвим је различан од онога у класичној Механици: то више није половина про- | извода масе и квадрата брзине. Међутим релативистички израз j енергије своди се на овај последњи кад је координатни систем непокретан; разликује се од њега неосетно кад је брзина | кретања система мала, и разликује се све више у колико је '“ та брзина већа. Из истога се израза види да кад енергија јед- нога тела прирасте за х, његова инертна маса самим тиме | прирашћује за х подељено квадратом брзине светлости. Инер- тна маса једнога тела није, дакле, константна, као што се сматра у класичној Механици, већ се и она мења са прираштајем енергије. Шта више, инертна маса тела може служити и као мерило саме енергије тела, па ма како то изгледало несхватљиво са гледишта обичне Механике. Закон одржања масе једнога система стапа се са“ законом одржања енергије и важи, по теорији релативитета, само дотле док

ЈЕ