Srpski književni glasnik

ДРЖАВНИ СОЦИАЛИЗАМ. (ПОВОДОМ ПРОЈЕКТА ЗА ТРЕЋИ ОДЕЉАК УСТАВА.)

Државни социализам је појам прилично компромитован акцијом Бизмарковом, која је почела тајним подржавањем Ласалове агитације, па се завршила оном конференцијом у Берлину која је имала за задатак да утврди државне мере у корист осигурања радништва. Али је за социалисте, и без. ове интервенције Бизмаркове, државни социализам, чисто теоријски посматран, био задуго једна немогућност зато што је, по схватању њиховом, данашња држава једна сталешка установа са задатком да штити интересе буржоазије. Немогуће је, према томе, тврдили су они, замислити да она, ма и површно, може бранити права радништва, а захтевати од ње чак да прими на себе задатак да постепено замени данашње друштво новим, справедљивијим, једна је историјска и економска бесмислица, јер би то значило тражити да буржоазија саму себе уништава.

Доста рано, међутим, појавило се код самих врло виђених вођа социалистичких мишљење да државу ипак не треба сма– трати као неку круту, непомирљиву установу која чврсто стоји на бранику искључиво буржоаских интереса. Тако схватање је у опреци са оним учењем по коме економски склоп, развићем својим, сам себе постепено негира. Слична негација обавља се и у суштини државе њеном демократизацијом и прихватањем, од њене стране, све важнијих задатака привредних. Либкнехт је, на конгресу у Бреслави, приликом дискусије аграрног програма, рекао: да се држава, као буржоаска усшанова, нимало не јача него слаби улазећи све живље у привредна предузећа. „Са државом је као и са војском, рекао је он тада. Што војска више јача и што у њу, општом обавезом, улази све више народног елемента, то она постаје све · слабија као противник народни. Тако исто, у колико више има људи чији привредни опстанак зависи од државе, и у