Srpski književni glasnik

"Државни Социализам. | 193

колико држава прима више привредних обавеза на себе, она мање постаје искључива својина једног сталежа.“ На то је гледиште одмах стао и други ветеран социалистички, Бебел, истичући како треба рашчистити са предрасудом према којој је и у интересу социалиста да државу спречавају у економским предузећима њеним. „Мишљење да државу не треба јачати дајући јој разне цивилизаторске дужности, мишљење је манчестарско, противу кога социалисте морају најенергичније устати.“

Али, у главноме све до Светског Рата и до појаве бољшевизма, постојало је код социалистичких теоретичара извесно неповерење према економским функцијама државе. Као основно научно схватање сматрало се оно према коме треба извршити најпре револуцију, то ће рећи политичку и економску експроприацију капиталистичког сталежа, и онда тек мислити на организацију привреде на основи друштвене солидарности.

Светски рат, већ привредним последицама својим, мења ово схватање и код највиђенијих теоретичара социалистичких. Он је растројио цео привредни живот, извео га из његовог природног тока на који је радништво рачунало у акцији својој за захватањем политичке и економске моћи. Многе гране производње биле су за време рата потпуно напуштене, саобраћајна средства уништена, трговина у потпуном застоју, намирнице недовољне. Под таквим приликама покушај соци„алиста да измене привредни систем у корист радништва завршио би се неминовно катастрофом. Радништво би било у толико мање у стању да организује онај сложени систем производње и размене који карактерише једну уређену привреду, у колико је оно само ратом било потпуно растројено. Јер, као што је убедљиво изнео Кауцки, и ако су последице ратне дале револуционарној идеји јачег полета, оне су војску револуционарну испретурале истичући на чело њено, не најспособније него најнестрпљивије елементе.

Као најстрашнија последица тога растројства у револуционарној војсци, несумњиво је бољшевизам у Русији. Он је успео да се дохвати власти и да уништи државу, али у исто време да умртви цео привредни организам, и да и сељаштво и пролетариат баци у једну неизмерну беду.

Све је то природно водило увиђавније елементе социалистичке, нарочито у Немачкој, где су они револуцијом дошли