Srpski književni glasnik

МЕ о 27%

196 Српски Књижевни Гласник.

ском Савету ће бити да им да живота, јер све те одредбе = важиле су теоријски и до данас, али су се оне претварале у обичну бирократску службу и од њих није било велике користи. Нов је захтев, и врло уместан, о јачој порези на наслеђа у споредним линијама. Тиме је учињен прво удар оном апсолутном праву својине које не одговара више ни интересима друштва у опште, ни специално привредном развитку, које је оно имало да зајемчава.

Постављено је и начело о експроприацији „приватне сво- · јине у општем интересу“, разуме се „уз правичну накнаду“. Ближих одредаба које би имале да руководе законодавца при одређивању тога општег интереса у нашем пројекту нема. Немачки устав набраја у члану 155, у односу на земљу као „општи интерес“, потребу да се грађанима осигурају станови, да се изврши колонизација, и да се развије пољопривреда. У члану 156 предвиђа се експроприација, у корист. целине, свију оних приватних индустријских предузећа која су „способна за социализацију“, о чему има да решава народна скупштина. Код нас се само за шуме спомињу неколики елементи на основу којих ће се вршити експроприација у општем интересу. Надати се да ће у оним члановима који су резервисани за аграрну реформу бити више речи о стварању општинских и државних имања, која су један важан чинилац за даљи развитак привредних односа на селу у правцу друштвене солидарности. Неопходно је, кад се већ прилази подели великих имања и кад се кидају сви феудални односи и, нарочито, ниште фидеикомиси, да се резервишу елементи за ону рационалну производњу, на основи колективној, којој друштво данашње несумњиво тежи.

Економска пенетрација државе имала би, по пројекту нашег Устава, да се изводи поглавито „помагањем националног задругарства“ и „осталих националних привредних удружења која не раде за добит“. Ово је ограничење једна велика економска и политичка погрешка, јер је несумњиво да се привреда, а специално индустрија, не диже задругарством, које још има значаја као потрошачка установа, али као произвођачка без мало никаква. Студије које “су у томе когледу учинили најпре Веб, а за њима Герхард, потврдиле су само дугогодишње искуство које је са организацијом задругарства · 4