Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ИБЗЕНОВ „НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉУ“.

Доктор Стокман пронашао је лековит извор и дао идеју за подизање купатила у своме родном месту. Предузеће је напредно, и град се њиме обилато користи. Али је лепа идеја Др. Стокмана, од спекуланата, акционара купалишног друштва, · онакажена. Да смање о издатке око довођења воде, управљачи су извели хватање водених жица одмах у близини града, на земљишту окуженом фабричким каналима. Зле последице дошле су брзо. Стокман је, као купалишни лекар, утврдио анализом воде да су оболења купалишних посетилаца дошла бацилима из окуженог водовода. Као лекару и као грађанину који је волео своје родно место, прва мисао Стокману била је: да је права срећа што је узрок опасноме злу јасно утврђен, и што се сад на време може оклонити. Поносан на свој проналазак и заслугу којом ће задужити град, он ни за часак није сумњао да ће и његови суграђани са истим осећањима дочекати срећно откриће. И доиста, у првом тренутку, у кругу партијских и личних незадовољника и јавном мишљењу жељном сензација, доктор наилази на признање и на присталице. Али преправке у водоводу стале би силних · издатака који треба да падну на терет грађана, а затим, за све време радова, неколико година, купатило би имало бити затворено. Пред тим изгледима жртава, и акционари и сопственици кућа и све јавно мишљење обрћу се против Стокмана. Од њега се чак тражи да порече истину, или бар да је прилагоди интересима и савестима оних који не могу да је поднесу у њеној наготи.

У тој Галилејевској борби савести је драма у Народном Непријатељу. Оно што је у Ибзеновој драми особено у драматисању ове класичне ситуације, то је што савест у овом случају није притиснута ни од тиранина ни од инквизиције, ни у опште повремених узурпатора које било власти. Доктора Стокмана прогања већина,велика и компактна већина: његових суграђана. У тој супротности савести и гомиле тежиште је комада.

У бурном четвртом чину, у коме доктор држи свој плаховит говор, драмска ситуација у суштини не развија се. Оно што у њој расте од прве до последње сцене, то није