Srpski književni glasnik

456 Српски: Књижевни Гласник.

крене политички лист Народна Скупштина, али га“ влада

забрањује и пре појаве првог броја. У протесту њихову ради: тог акта власт је нашла увреду за кнеза и сва три издавача

допадоше полицијског затвора од осам дана.

Кад су 1862, за бомбардовања Београда, дошли за Cpбију тешки дани и кад је требало напети све народне енергије да се наш спор са Турском реши у српску корист, Јовановић полази у Енглеску, да у тамошњим круговима делује за народну ствар. У Лондону он долази у везу, поред других, и са Гледстоном и Кобденом, и успева да заинтересује енглеску јавност за нас. Али Јовановић употребљава ту прилику и за друге акције. Српско питање није само питање Србије. У Херцеговини је тада, у пуном јеку, буктао Вукаловићев устанак, а Црна Гора беше већ на прагу рата с Турцима. Босна и јужна Србија биле су, исто тако, прилично готове за покрет. У исто време против Аустрије је свима средствима радила мађарска емиграција, с Кошутом на челу, а Италија, свесна да своје уједињење може постићи само поразом бечке царевине, тражи све начине да јој подрије основе. У талијанским друштвима озбиљно се мисли на општи устанак у Аустрији и на Балкану, да се једним махом сруше две труле царевине, које су у задње време постале доста интимни савезници. Јовановић провиђа те намере и настоји да их искористи за нашу ствар. Преговара стога са Мацинијем и Кошутом о дунавској конфедерацији и ствара план да Италија помогне српски устанак против Турака, а Срби да пропусте талијанске и мађарске чете у Аустрију“) План, на око тако магловит, био је узео велика маха, и ко зна да ли не би био и покушан, да га Енглеска једном енергичном представком упућеном службеној Италији није наједном пресекла.

У Србији иза тога Јовановић долази на велики глас. Професор Велике. Школе, човек Европејац, широке културе, слободоуман, вешт у писању, он је један од главних либералних вођа и интелектуални заточник Омладине. Као такав он се осећа и у извесним установама, нарочито у Друштву Српске Словесности. Ради тог друштва он поново долази у

сукоб с владом, губи место, и озлојеђен мора да напушта отаџбину. За годишњи скуп друштвени, 26 јануара 1864, он

=) За извесне податке у овом питању захваљујем Г. Живану Живановићу, државном саветнику, који их је забележио из мемоара самог В. Јовановића. Много грађе о овом питању има и бечки државни архив.