Srpski književni glasnik

458 Српски. Књижевни. Гласник.

кнеза Михаила и са Љубеном Каравеловим издржао је седам месеци истражног затвора. Ослобођен као невин он се враћа у отаџбину и ступа понова у јавни живот, али и опет, са Стојаном Бошковићем и Алимпијем Васиљевићем, као лево крило либералне странке. За време босанско -херцеговачког устанка, верујући да је дошао давно жељени дан омладинских снова, они живо настоје „да Србија, у савезу са Црном Гором, достојанствено прихвати народни устанак“. Улазе тад и у владу: 1875 Бошковић и Васиљевић, а 1876, пред сам рат, и Јовановић као министар финансија. На том положају, с неким прекидима, он је остао све до октобра 1880, односно до часа кад је цела либерална влада поднела оставку због концесија које је кнез, Милан био вољан да даде Аустрији у склапању трговинског уговора. Јовановић и Бошковић крећу 1881 лист Нови Век, у ком одлучно устају против Бонтуа и његових банкарских махинација, и бивају зато пенсиоисани као министри на расположењу. Од тада Јовановић, незадовољан читавим начином којим се воде општи послови H политиком коју. су почели задњи Обреновићи, све се више повлачи из јавног живота и врши, у главном, само своје службене дужности као државни саветник (од 1890—1903). Једино још 1891, три стара друга, Бошковић, Васиљевић и Јовановић, објављују . један мемоар у главном одбору либералне странке, предлажући да би „требало позвати све озбиљне и свесне патриоте српске да обуставе кобну котеријску борбу, па да за срећу отаџбине пруже један другоме руку, и сложно стану на браник за опште задатке у којима се уједињују права и дужности свих синова српских“. У успламтелој партиској страсти, при особинама темперамената, нарави и васпитања наших такозваних државника, племенити глас тројице стараца примљен је као добронамерна наивност, и ако је земља са отвореним очима сртала у врло тешке кризе. После тог акта Владимир Јовановић се повукао још више посвећујући крај живота опраштању. са друговима, који су нестајали један за другим, и прглиставајући успомене младости. Доживео је, на срећу, да види остварен програм својих омладинских проповеди.

Књижевни и публицистички, као и политички рад Владимира Јовановића, пада, у главном, у године Омладинског Покрета. Он започиње у Шумадинци Љубомира Ненадовића,

· LA oi и А A 4

O иф Ри