Srpski književni glasnik

ПЕСМЕ ЗА ЛИ.

1 РОМАНЦА.

Волим те, Ли,

као ваздух који удишем

и као хлеб од кога живим. Да тебе немам,

отишао бих далеко,

и лутао бих по свету, свеједно куд,

свугде

и никуд,

без корена

и без циља,

и тужио бих са ветром

и плакао са облацима,

и као сунце које залази питао бих се узалуд свако вече пун очаја:

„Шта је циљ свему овом“ Волим те, Ли,

као ваздух који удишем

и као хлеб од кога живим.

П. ИГРА.

Ти ниси мртав накит, Ли, па да те држим под кључем! Сва врата на кући отворена су, а ја од зоре чекам у врту да се појавиш на прагу, пренута из сна

и преплашена: