Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни Гласник.

нипошто туђи ни модернији психолошки писци, као н. пр. Иозен, па и врло тешке ствари, ако су добре, воли да гледа.

Ово све спомињемо јер желимо да нагласимо важност овог новог позоришта на нашем Јадрану, и за нашу културу, и за наш национални престиж у садашњости и будућности,

Јадран, наше море, наша је будућност, али и најизложенији погибељи. још увек чак имамо да га спасавамо. Треба, дакле, да га добро заштитимо, да наш национални дух на њему што дубље учврстимо, и коначно да његове градове, а нарочито Сплит, учинимо светиоником наде за неспасене, а и центрумом где ће се наша култура репрезентирати, и пред суседима и пред страним светом, који наше обале непрестано посећује.

Министарство Просвете извршило је дакле знаменито дело када је пошло у сусрет жељама општинске управе Сплита и основало у Сплиту стално државно позориште, а сада је ред, како на управи позоришта и грађанству Сплита, тако и на влади у Београду, да ту нову установу што јаче подупру за што бољи развој.

Услови за развој су ту. Рад позоришта започео се лепо. Дани отворења били су врло свечани, отворење је обавио Г. Начелник Уметничког Одељења Нушић, а три свечане вечери биле су испуњене драмским делима писаца свих трију наших племена (Војновићев Еквиноцијо, Нушићев Кнез од Семберије, Стеријин Кир Јања и Цанкарова Напасш у долини шеншфлоријанској), док је за свечану матинеју Мирко Королија написао успелу пригодну алегорију /угана, вила најмлађа.

После тих свечаних представа играло се до сада: Моћ шмине Толстоја, Љубав бди Флера и Кајавеа, Морал г-ђе Дулске Запољске, Свет Нушићев и Кандида Бернарда Шоа, Од домаћих писаца су још на репертоару за ову годину: Војновић (Мајка Југозића и Трилогија), Нушић (Прошекција), Ћоровић (Зулумћар), затим Пеција Петровић, Косор, Беговић, Королија, Ловрић итд.

Од страних писаца долазе у првом реду Шекспир, Молиер, Гогољ, Ибзен, Софокле, Стриндберг, Чехов итд. а заступана је лепо и лаганија комедија, нарочито француска и талијанска.

Репертоар је прављен по начелу да треба задовољити све слојеве и све укусе, а уједно да треба деловати одгојно, не само у строго педагошком смислу, — него баш у правцу естетског укуса и смисла за уметност, изнашајући ипак неким системом, пре приступачније па теже ствари; негујући нарочито класике, али упућујући публику помало и у ново. Треба знати да су талијанске дружине које су у Сплит долазиле биле, ако не по епзетђе-у добре, а оно врло често по појединим протагонистима. Сем тога старија и средња далматинска интелигенција имала је прилике да на страни или код куће