Srpski književni glasnik
Смрт Флоријана Крањчеца. 103
кавалерија, и док се не појаве улани у леђима гомиле, треба издржати!
Стоји тако надстражар Крањчец у кордону са извученом сабљом и гледа у гомилу. Стоји црна маса пред њим као стоглава животиња нека побеснела, пружају се руке, црне еластичне змијуљасте руке, кресе се очи, урла звер, и расте, црна антипатична смрдљива звер! Пада камење, углато, оштро камење, звижде факини, трес, трес, почели су падати први прозори — апцуг тиранија, доле Мађари, живела Хрватска!
— Што хоће ови тати Кристушовиг Зашто урлају као бесни пси7 Нити у недељу послеподне не дају човеку да одахне! Увек на цести, дан и ноћ! Проклети били! Што хоће с том својом Хрватском Шта им није доста свега тога2 Само упропаштавају: себе и своју децу! Опет ће их бити пуни решти! Мулци опозиционални!
— Натраг у име закона! Натраг!
Слуша Крањчец своје другове како вичу на гомилу, и како је застао, пресекло га по глави, и он се јасно сетио да је његов син у Лепоглави! Јест! У Лепоглави! Рештант! Упропастили га оваки безглави улични викачи што не дају поштеним људима мира ни у недељу!
— Смрт тиранији! На Марков трг! Апцуг свињабанска! Доле!
Тако је викао и његов син и скитао се по демонстрацијама, а сада је у Лепоглави! И са много болесне мржње загледао се надстражар Крањчец у црну гомилу, која је надирала све ближе и ближе, пружајући руке у великој буци и клетвама.
— Да, то су ти тати Кристушови, који газе преко невине деце и уништавају их. Херадеши проклети! Сина ми вратите! Сина сте ми отели, лопови непоштени!
Звекнула су стакла на прозорима, и у оној гунгули један је стражар неспретно ваљда ударио неку малу цурицу по глави и она је сва крвава стала да се дере гласно, а тај дечји плач, то је био знак за јуриш гомиле, која је натиснула ношена новим поривима.
— Децу нашу кољу! Убојице! Доле тиранија!
— Ви кољете децу, а не ми! Сина ми мога вратите! Гадови!
Почело је падати камење, и покрај надстражара Крањчеца срушио се један стражар, и још је Крањчец видео само то да је лице тога човека крваво као црвена маска. Он је видео пред собом онај црни зид гомиле што расте и оне сто-