Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 153

да је иста већина, на коју се Влада у главном и данас наслања, учинила погрешку већ при доношењу Устава.

Не долазећи као резултат развитка једне основне идеје, . подела земље у Уредби може се у потпуности оценити тек кад се критика врши по покрајинама. Нарочито падају у очи подела Србије и Хрватске. — У Србији чувана је бојажљиво неприкосновеност затечених административних граница; рекло би се да су седишта окружне администрације сматрана као једно стечено право. Од 17 окружних места свега 4 нису претворена у седишта области: то су Неготин, Прокупље, Горњи Милановац, Пирот. Број области у Србији објашњава се обзирима које је Влада имала према моћним партијским „нахијским кнезовима“ из својих странака.

Са хрватске стране већ се и уставна забрана области са више од 800.000 становника сматрала као управљена у првом реду против привлачне снаге Загреба. Тај утисак сада је појачан нарочито саставом Приморско-Крајишке области, противне географским и привредним захтевима, у коју је, уз то, увучен толики број Срба колико је потребно да Хрвате држи у равнотежи. У Хрватској се с огорчењем говори о „коридору“ који, везујући Осјечку са Приморско-Крајишком облашћу, баца у страну чисто хрватску област, Загребачку.

Уредба од 28 априла није испунила обећање које је Видовдански устав дао, чак и кад се узме у обзир забрана да области не смеју имати више од 800.000 становника. У вези са осталим уставним одредбама које се односе на области и обласну самоуправу, 800.000 становника не значи само крајњу границу до које област може ићи, него у исто време број коме се становништво области има приближавати.

Предвиђајући опште незадовољство које ће Уредба изазвати, Влада је одмах изјавила да од Уредбе о подели земље на области неће правити питање. И у Влади и у круговима посланика из владиних странака, спремају се већ сада предлози за измену Уредбе од 28 априла, законодавним путем. — Питање унутрашњег уређења земље остаје, дакле, на дневном реду не само за противнике Устава, већ и за његове заступнике. Тако се показује да је Видовдански устав баш у основном спорном проблему нове државне организације остао још увек неостварен.

ПРИВРЕМЕНИ.