Srpski književni glasnik

372 Српски Књижевни Гласник.

славије. Балкан остаје међутим и после уједињења географско, економско, па отуд и политичко поприште за нашу отаџбину. Нове морске луке припадају Балкану, а највећи део наше трговине струји према Јегејском Мору, које остаје економска мета и оних држава које су северније од нас. Немогуће је замислити да ће се питање о нашем саобраћају, тако животно за нас, моћи правилно и дефинитивно решити при овој подвојености која на Балкану постоји. И пристаништа и железнице, ма у ком правцу оне ишле, морају носити интербалкански значај. Ми осим тога имамо да регулишемо наше односе према Арбанији, тој новој држави која с муком успева да одржи своју самосталност. Њено потчињавање пак, па било оно прикривено или отворено, каквој страној Сили, било би највећа опасност за наш сопствени опстанак. Па онда, данас је већ несумњиво да ће се Грчка вратити из Мале Азије и да ће, разочарана због држања појединих Сила у њеној борби за ослобођење, бити вољна да уђе у уже споразуме са једном, ма којом од њих, која би је подржавала у нади на евентуалне накнаде. За нас не може бити равнодушно да ли ће која Сила, и која баш од њих, користити се моралном депресијом која постоји у Грчкој и утврдити над њом у виду споразума своју надмоћност. Није без интереса напоменути да баш Идеа Национале у једном опширном чланку обраћа пажњу на ту депресију и на користи које би из ње могла извући Италија. Затим, поновни улазак Турске у Европу врло је важан моменат и за нашу политичку ориентацију, јер Турска улази у ове крајеве са извесним међународним обавезама, како према бољшевичкој Русији, тако и према Француској и Италији, које могу, у даном тренутку, бити права опасност за правилан и миран развитак на Балкану. Нико не сме замерити тим државама што су, имајући у виду своје велике интересе, ставиле Турску према себи у одређене обавезе, али је дужност наша да не допустимо да се те турске обавезе или чак и турска права окрену на нашу штету. У вези са враћањем Турске у Европу стоји и решење питања о мореузима, које, и ако можда нема за нас непопосредног великог економског интереса, каквог има за Румунију и Бугарску има огромне политичке важности, јер нам не може бити све једно ко ће се под видом контроле на мореузима утврдити на тој страни Балкана. Најпосле, положај