Srpski književni glasnik

400 Српски Књижевни Гласник.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Нови француски академичари. — На последњим изборима за Академију Француску изабрани су /Џер де Нолак и Жорж Гоајо.

Први од њих, рођ. 15 децембра 1859, учио је на факултетима у Клермону и Паризу, постао члан француске школе у Риму 1882, доценат на школи за више студије у Паризу, положио докторат књижевности 1892, и после тога именован за директора версаљског музеја, на ком је месту и данас. Књижевни историк Препорођаја, де Нолак је написао више дела и расправа из талијанске, француске и у опште светске књижевности тога доба. Та се дела и расправе баве понајвише Петрарком ( Аушограф канцонијера Пешраркина, Де 715 Шизитфби5 од Пешрарке, Пешрарка и хуманизам), затим Алдом Мануцијем ( Кореспонденши Алда Мануција), Јоакимом ди Беле (де Нолак је публиковао његова писма: /Лисма-Ј. ди Беле), Еразмом (Еразмо у Ишалији), Ронсаром (Ронсар и хуманизам). Затим је, и нарочито како је дошао на управу музеја у Версаљу, де Нолак публиковао „целу једну серију студија о Марији Антоанети и Версаљу“. Не само научник, де Нолак је и песник и издао је више збирака под насловом /есме из Француске и Ишалије; он је и књижевник у опште, и скоро је публиковао своје Успомене једног сшарог Римљанина.

По двама делима која познајемо — поменуте књиге о Еразму и о Ронсару — нама се чини да је де Нолак, заједно са Анријем Оветом, данас један од главних представника У Француској оног ученог дела људи који се баве периодом Препорођаја и хуманизма, и којима су ранији представници били Емил Гебар и Шарл Дежоб. Само де Нолак, и ако има ученост ове двојице, нема оне примамљивости којом се одликовао Гебар као писац и философ (у ранијој својој серији, С. К. Гласник је донео Гебарову Прву хришћанску цркву у' Ашини). Де Нолак је сув истраживач, сув колико су французи у опште суви (не као наши), а тачан и савестан.

Жорж Гоајо (рођ. 31 маја 1869) историк је, и то историк новије цркве; главна његова дела јесу: Религиозна исшорија Француске, Бизмарк и црква, Око социалног кашолицизма,. Религиозна Немачка и др.

IH. IT].

Исправка. — У прошлом броју, на 310 стр., 22 ред одоздо, стоји: „неостариве ципеле“ , а треба: „не остарише ципеле“.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.