Srpski književni glasnik

402 Српски Књижевни Гласник.

од нас били су се дали на читање најтеже лектире, неки су стали учити језике, а само су неки, мало њих, стали гајити спортове.

Мени се десио још један догађај од пресудног значења по све моје даљње бављење у фабрици карбида и цианамида, и који је требао да за врло дуго време остави на мени најгоре последице, с обзиром на моје већ и сувише растројене нерве.

Једнога дана, унишавши у мензу, угледао сам једно ново лице. Био сам већ дочуо за долазак једне лепе младе Немице — излишно је истаћи да су се такве вести код нас шириле увек муњевитом брзином! — и било ми је одмах јасно да је то она. с начару

Била је врло типична по раси, сва плава, плавих коса и очију и трепавица, иначе бледа и врло витка. Лице ју је одавало као врло младу, али опет ја сам већ на први поглед хтео да уочим у њој девојку много напаћену и помало живчано раздражену.

Упознали су ме с њом, и наш разговор се кретао у уобичајеним формулама једног првог сусрета који нема разлога да буде значајан. Она је причала како је ту лепа природа и лепа клима: то море, ах, па сунце, и т. д. Каже да је јутрос рано седела непомично уз прозор читава два часа сва задивљена лепотом приморског свитања. Причала ми како јој је мајка била кћи неког вишег руског чиновника; следствено, и у њеним жилама тече нешто словенске крви. (Госпођица као да се тиме нарочито поноси.) После сам се с њом нашао неколико пута у мензи, а будући да је она у кратким разговорима што смо их дотле били изменили, била врло љубезна и некако простодушна, то сам ја и нехотично стао да настојим да је сусретам што чешће.

Сада сам по више пута остављао свој посао на дозлабога једноличном тражењу нужних 17", душика у цианамиду, којих и сувише често није било као за инат, и било каковом изликом одлазио доле у канцеларију, где је госпођица Штерн, увек врло ревносна, водила своју велику књигу рачуна.

Једном ми је казала: „Знате, ја сам тако чудновата, могу ла изгледам и помало ћудљива, некако тајанствена, али опет све што се са мном дешава у потпуном је складу са целим мојим животом“. Треба да сам јој ја сам дао повода за такву