Srpski književni glasnik

Саблазан са Духовима. 405

за какво сентиментално, недорасло дете, којему ће прва љубавна историја што је чује потрести душу до дна, макар главни јунак био у овом случају један дух.

Ја сам говорио: ова девојка се нашла наједном у страноме свету, и сувише осећа да је мињонски сама. Пријатељ постаје у таквим приликама готово увек добар пријатељ.

Но опет, ма колико да сам ја испрва настојао да то себи сакријем на све могућне начине, случај госпођице Штерн био је уздрмао све моје тадашње теорије. У оно време сам био негде са помало злорадим задовољством подвукао Ничеово тврђење „да жена под љубављу схвата потпуну преданост тела и душе, без обзира и ограничења“. А сада наједном та девојка, која посве хладно говори о томе како се њено тело стапа са духом њенога мртвог љубавника. Ова девојка, која је осетила љубав као апстрактно, више, духовно узнесење, пример је за студију. Она је свесно или бесвесно узмогла снаге да убије стварност и заборави тело. Без теоријских припрема, она је усвојила једно сазнање, лажно можда, али опет сазнање. Код ње је разум срца свладао осећање мозга. (Мени је овај гротескни парадокс звучио тада као врло занимљив.) Ја сам сада стао редовно да се дружим с њом, и редовно су сви наши разговори свршавали с мојим преклињањем да се остави тих толико убитачних састанака, да се остави свог покојника, јер да ће је то сломити посвема, да ће је уништити. Најзад, то треба да дејствује и на мозак. И онда, доказивао сам, љубавник није тражио од ње ништа за "живота, како то она истиче, и он нема права да сада после смрти тражи њено уништење.

Једном, после дужег времена, за које сам ја уложио сав свој труд и вештину да испоснички забринут скренем несретну девојку на праву стазу, при чему сам употребио и сву своју нежност као према каквој болесној сестри; једном, рекох, док сам јој ја тако објашњавао опасност њеног стања, она је спустила главу на моје раме, прекрила рукама лице и стала грозничаво да јеца. Ја сам одмах осетио своју надмоћ. Дакле, моја настојања су уродила добрим плодом. Триумфује природа, живот. Значи: она је посумњала; ја сам у њој усколебао веру. Она је осетила да је њено сазнање било обмана и дошла до новог; то јест да љубав духа није све.