Srpski književni glasnik

- Саблазан са Духовима. . 407

Тада смо скренули до потока, уз тополе. Водили смо најпре сасвим безначајне разговоре. Она ми је причала, на пример, како је и њен старији брат кемичар. Једанпут је сумпорном киселином изгорео сву кожу на руци. Ја сам јој испричао случај са нашим послужником Кордуном, којему је динамит однео десно око, у Америци. Ето, видите игре удеса, откако је овде у лабораторији, већ му је два пута у стаклено око преснула сумпорна киселина, и двапут му је то око распукло.

Замислите: није ли то удес И Кордун је сав сретан. Најзад, сву му штету исплаћује фабрика, а тако добија одсуство. За страх, то ништа. Боље је да је своје право око изгубио још у Америци, иначе би сада требао да претрпи све оне болове. Госпођица Штерн остаје замишљена, а онда вели: " Одиста, право имате, удес“.

Онда смо ућутали обоје, а после је она бризнула у плач. „Чујете — казала ми је сва дршћући — с вама треба да будем искрена. Ви то заслужујете. Знате штог ја се морам још једанпут састати са покојником; само још једанпут, а после нећу више никада, часну реч“. Треба, наиме, да га замоли да јој опрости; да му објасни како је она увидела да је још сувише млада да би могла да издржи. Она га једнако воли, одиста, али је све то сада њој постало неиздрживо. После га неће више никада дозивати; он ће то разумети и опростиће јој. Ох, сигурно ће јој опростити!

Мени је сада било јасно само то да сам ја победио и у теорији и у пракси. Она је најзад осетила снаге за побуну, то јест толико живота у себи да јој је постало немогућно продужити своје очајничко стање у беживотном лику покојникове љубавнице. Она се одриче свог самоубиства... Ја пристајем: нека, ако мисли да баш мора, нека га позове, још вечерас, али после више никада. Разуме ли тог више никада.

Госпођица Штерн је сва сретна што се ја не љутим на њу, због тога што ће га још вечерас позвати; стиште ми руку нежно.

Враћајући се кући, доцније, мени је глава била ужасно тешка. Мучиле су ме свакојаке мисли. Настојао сам да их се отресем било како. Но онда бих се опет замислио. Да, а послет Најзад, ово није љубав. У осталом, ја њој љубав нисам никада ни изјавио, никако. То је све неки осећај сами-