Srpski književni glasnik

424 Српски Књижевни Гласник.

јека, када се први пут појавља у хисторији, до краја ХШ-ога знамо врло мало. Итако културне прилике у Дубровнику можемо нешто темељитије познавати тек од г. 1272 даље, из које нам је године сачуван „статут“ дубровачке опћине, којему се мало касније (г. 1282) придружују најстарије књиге архива; за Дубровник средњега вијека имамо и два важна и интересантна описа од два Талијанца што су неко вријеме живјели у Дубровнику: та су двојица била, једно Петраркин ученик Иван Равењанин (Јоћаппе5 де Вауеппа), који је г. 1384—1387 био нотар (канцелар) дубровачке опћине, а друго Филип де Диверсис (РИБрриз де Глуег55), који је од г. 1434. ваљда до г. 1441 био учитељем опћинске школе. И ако је протекло само нешто више од 50 година откада је Равењанин писао свој опис, Диверсис приказује живот у Дубровнику сасвим друкчије од Равењанина: истина, може се мислити да је Дубровник за то вријеме напредовао, па да је у Диверсисово вријеме којешта било боље него ли у доба Равењанина, али опет разлика у њихову приказивању произлази без сумње већим дијелом одатле што је Равењанин својим описом намијењеним пријатељима у Италији, дао одушка незадовољству финог Талијанца који је морао живјети међу „варварима“, док је Диверсис свој опис посветио дубровачком сенату; па се тако лако разумије да је онај први на сва уста грдио, а овај други све и свакога хвалио. По тијем су изворима састављене ове сличице које нијесу никако потпуне, јер су нестале сасвим случајно: проучавајући дубровачке споменике средњега вијека за дјело о дубровачкој нумизматици, биљежио сам којешта што ми се је и иначе чинило интересантним, па то сада овдје износим.

Дубровник је по старом причању основан у почетку УП вијека од избјеглица из римске колоније ЕрПаштт, која је била ондје гдје је сада варошица Цавтат; зато се још данданас Цавтат талијански зове Маризатдесста, т.ј. „стари Дубровник“, а у латинским споменицама СгтоНаз (одатле је и постало „Цавтат“ или Оуб5 те, т. ]. „стари град“, али прва хисторичка вијест коју имамо о њему је та да га је око г. 850 велика морска олуја готово уништила. Од својега основања до почетка ХШ вијека, Дубровник је био грчки град у српској земљи, али његови становници нијесу били ни Грци ни Срби,