Srpski književni glasnik

Културне Сличице из Дубровника Средњега Вијека. = 425.

већ су говорили вулгарним латинским (романским) диалектом који су донијели из своје старе постојбине. Дабоме, како је град одасвуда наоколо био окружен српском земљом, то је без сумње рано почео и процес посрбљавања, тако да су се најкасније г. 1318 наредбе власти телалиле по граду не само „латински“ већ и „славенски“. Него властела што се нијесу мијешала с простим народом задржаше тај романски диалект све до друге половице ХУ вијека, па је још г. 1472 — дакле у вријеме кад су већ пропјевали први дубровачки пјесници — одређено да се у вијећима не смије говорити „славенски, већ само старим дубровачким језиком и обичним латинским“. Та забрана не зна се да је доцније скинута, али помогла није ништа, јер од почетка ХУТ вијека тај се „стари дубровачки језик“ више и не спомиње. На жалост није нам остао ни један споменик у томе језику, али по неколико ријечи што их спомиње Диверсис, по неким облицима у старим дубровачким актима што су писани латински или талијански, а нарочито по неким ријечима што су из њега преузете у српски диалект који га је замијенио у Дубровнику, видимо да је био врло сличан говору што се је до недавно још говорио у варошици Крку на острву истога имена, а још прије говорио и у осталим нашим приморским градовима у којима су се пред најездом Хрвата и Срба били склонили „Романи“, т. . потомци римских колониста и полатињених Илира. Најинтересантније што можемо констатовати по тим ријечима позајмљеним из старога дубровачкога језика јесте то да су дубровачки Романи изговарали ке, ки, како што су сигурно изговарали и стари Римљани, а не це, ци, како што ми латински читамо, па зато ми Дубровчани још данданас говоримо лукијерна (према латинскоме Шшсегпа), кимак (према лат. стисет), олигањ (према лат. (оце ет), и т. д.

Како што се је промијенио народ што у Дубровнику живи, односно како што се промијенио његов језик, тако се је промијенио и спољашњи вид самога града. Из почетка прави је град био само на оној хриди што је данданас његов јужни дио, а сјеверни дио (/Пријеко) било је предграђе (лат. бигри5), које је с градом било спојено мостом преко морскога канала који је био ондје гдје је сада главна улица, тако звана Плаца. То је предграђе г. 1272 спојено с градом те опасано зидом, а ваљда је тада, или скоро затим, и насут морски канал што

k