Srpski književni glasnik

520 Српски Књижевни Гласник.

подсећа на давно заборављену и науком потпуно одбачену полицијску војну средњега века са готово свима њеним атрибутима, и за чије је надвлађивање била неопходно потребна снага каквог новог војничког генија, кога ни на једној ни на другој страни овога пута није било.

О тој рововској војни још се слабо пише у данашњој војној литератури, бар не у оној мери колико је она по своме колосалноме утицају за време овога рата била заслужила, па и то мало увек се чини са извесном резервом, као да постоји нека општа бојазан да се не поремети ред ствари који је дугогодишњим радом пре овога рата био-у научним теоријама већ сталожен и утврђен. Свуда се дакле она још означава као једна чисто пролазна појава без великог значаја за науку, управо као један дугачак интермецо између појединих битака. Другим речима, свуда се под рововском војном подразумева оно стање у коме су се налазиле армије, седећи у рововима за време затишја и омањих чарки; и чим се поведе говор о важнијим догађајима, одмах се све преноси на терен покретне војне и третира по њеним начелима за напад и одбрану пољских утврђених положаја.

Међутим, као што се из нашег досадањег излагања о њеном постанку и њеној снази могло видети, то је била једна веома крупна и значајна појава, која бејаше у толикој мери обуздала наше савезнике и централне силе, да они први до потпуне манифестације слома немачких напада на западном фронту 1918 године нису готово ни чинили озбиљније покушаје да би је се отресли, док су ове друге својим многобројним нападима час на једном час на другом фронту, негде са успехом негде без успеха, могле постићи само и једино то да јој на неколико места донекле размакну периферију која их је окруживала са свију страна и по готову гушила. Промене пак, које се том приликом дешаваху на појединим фронтовима у смислу преласка из рововске војне у покретну, биле су више или мање тренутне и локалнога значаја, јер су редовно трајале извесно ограничено време, после кога се захуктале бојне линије негде на другом месту понова заустављаху и причвршћиваху за терен, па зато би оне рововској војни као читавом једном систему за цело ратиште свакако могле дати карактер еластичности и растегљивости, али не и карактер пролазности у пуном значењу