Srpski književni glasnik

224 Српски Књижевни Гласник.

Ми мислимо, да смо овим довољно објаснили потребу да се наука озбиљније позабави рововском војном као нарочитим видом стратегијске дефансиве, која је и у политичком и војничком погледу много примамљивија од оне у облику демонстративних бораба комбинованих са повлачењем у дубину земље, и да јој према томе одреди у својим теоријама одговарајуће место, старајући се при том да изнађе метода и средства помоћу којих би јој се у даном случају могло, и без неке нарочите гениалности вишега командовања, најлакше и најбрже доскочити. Јер није искључена могућност да ће се она у првом већем рату опет појавити и као сада укочити ратне операције, па било да бранилац буде упорном одбраном у месту успео да задржи надирање нападачево ради добијања времена за склапање нових савеза, што би опет мало по мало могло на крају крајева распламтети цео свет, било да се једна страна, дејствујући по унутрашњим операцијским правцима, односно на два фронта или више фронтова, буде на коме од ових латила стратегијске дефанзиве у облику рововске војне.

Истина, у овоме рату је више командовање имало оправдања за своју документовану неспособност према рововској војни као једној сасвим новој и изненадној појави, али, ако се ова буде и у првом идућем рату овако исто учврстила, односно ако буде зараћеним “народима донела овакве исте тегобе и жртве као што га је била урадила сада, ништа га пред историјом неће моћи оправдати, кад се зна из искуства да у ратној вештини дугогодишња брижљива студија може донекле надокнадити недостатак генија.

Специално за нас, ово питање је веома важно, јер баш према ономе суседу који ће нам у будућности бити опасан непријатељ и такмац, имамо фронт који је по својим размерама и своме географском створу веома погодан за вођење рововске војне.

МИЛУТИН Д. ЛАЗАРЕВИЋ, 6. генералштабни пуковник.