Srpski književni glasnik

600 Српски Књижевни Гласник.

Изласком Турака запустеле су и порушене по варошима џамије, које су им у многоме давале источњачки карактер. На место њих по свима варошима су подигнуте цркве.

Најзад, у варошима су подигнуте школе, механе, куће за надлештва и друге потребе, те им је све то дало другојачи изглед.

Куће по варошима су за дуго остале онакве какве су затечене из турског времена. Димитрије Давидовић је по доласку у Крагујевац 1821 године становао у једној кућици од плетара, која је имала само једну худу собицу без патоса. Била је покривена сеном и кровином као и све друге куће по варошима у унутрашњости. Више из практичних разлога, да би варош обезбедио од пожара, него из естетичких и здравствених, наређивао је Кнез Милош да се куће бар покрију ћерамидом или даскама. Овакве наредбе, при свем настојавању власти, нису имале потпуног успеха. Чак 1836 године у Крагујевцу, пред очима Кнеза Милоша, било је кућа кровином покривених. Али се није остало ни потпуно по старом: почеле су се подизати и нове веће зграде, новијег типа и другојачег изгледа. Државне зграде су у томе предњачиле. У Крагујевцу је сазидан Кнежев Двор још 1824 године, затим. надлештва, касарне, радионице, и тако даље. За државним зградама ишле су лагано и приватне. Особитих заслуга за подизање зграда новога облика и стила имали су досељеници из Аустрије, који су преносили стил и облике кућа из српских крајева у Аустрији. За Пожаревац вели изриком Ј. Вујић 1826 године да постаје све већи, јер „од како је Јего Књажеско (Сијатељство Господар Милош управленије на себе примио, од свуда из туђих земаља људи у ову варош гомилама долазе и нове домове праве“. Нешто заслуга у том погледу имали су и емигранти из 1813 године који су за време бављења у Аустрији и Бесарабији видели и примили по нешто из земаља у којима су били. И српски трговци који су се ради својих послова задржавали по европским варошима, доносили су новине у погледу кућа. Боље и другојаче зграде, најзад, изазвале су и нове потребе и угледање на већ саграђене. i

И кућа изнутра почиње за владе Кнеза Милоша добијати други изглед. Поред турског намештаја, посуђа и начина живота, почињу се јављати · и европски. Београд, први на