Srpski književni glasnik

602 Српски Књижевни Гласник.

ношење бакљада, грађење „почестних врата“ („торжествених“ или триумфалних капија), давање позоришних представа, стварање певачких друштава, и тако даље, — све ствари за које примитивни србијански варошани дотле нису знали. У овако прелазним приликама, на прекрету између старога и новога, унесено је пуно и негативних и деструктивних ствари, које дотле нису виделе србијанске вароши. Сем радног и позитивно корисног становништва, долазило је и нерадно и негативно. Међу Србима из Аустрије и међу повраћеним емигрантима било је и таквих који су доносили: седење по кафанама, чашћавање, лумповање, картање, непристојне речи. Нарочито после прогласа Устава 1835 године, кад је ујемчена пуна слобода кретања и кад су чиновници добили добре плате,

Срби из Аустрије почели су развијати један живот сасвим.

другојачи од онога који је дотле у Србији био познат. : Тако су према заосталим турским варошима Београдског Пашалука изгледале нове вароши Србије.

Ја сам за предмет вечерашњег предавања нарочито изабрао преображај наших вароши, јер ми се чинило да је од свију преображаја Србије он најбрже ишао, и јер се на њему даје најбоље уочити сва супротност између старог турског и новог српског времена. У своме брзоме полету, наше вароши су постале најнапредније тачке наше земље. У њима су засејане и успеле прве клице економског напретка и културног уздизања Србије, а то су оне чињенице из којих је потицао целокупни полет не само Србије, већ и духовно и национално освежавање и подмлађивање у целом нашем народу изван ње.

После ове констатације намеће се само собом једно озбиљно питање, а то је: откуда је нашим варошима допала та част; откуда им је било снаге за примање напреднога, за његово прекувавање и национализирање, и најзад за вођство, — кад су оне после ослобођења затечене као туђинске: туђе по управи, туђе по становништву, туђе по култури, туђе по свемуг

Та снага и није дошла из њих, већ из наших села. Народ српски у Србији и није живео по варошима већ по селима. Ту је он, у густим и тешко приступачним шумама, у своме народном оделу, са својим обичајима, празноверицама и примитивним погледима на свет, чувао своју пуну индивидуалност, непомућену стару историјску свест, национално осе-

а А ФА БИЈЕ

oki a Muk