Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 613

стичан државник. Он је данас, стварно, заробљеник своје демагогије. Једини му је излаз да сачува стечени политички капитал тај, да остане бедно неактиван. Он не сме у револуцију, а не сме ни у позитивни рад. Та ће се позиција, међутим, у најбољем случају, моћи држати до после будућих избора. У њима, у најбољем случају, моћи ће Радић тек нешто ојачати своју позицију, али ће зато морати кренути или у револуцију, или у опортунизам, или ће ући у еру унутрашњих расцепа, борба, трулежа и дегенерације.

У револуцију свакако неће, јер да добије и 100 посланика, то још не значи да је способан за њу. Он може револуционарним покушајем само убрзати своју катастрофу, као што су то пре њега учинили комунисти.

Дође ли пак у парламенат, и тад му је катастрофа неизбежна. Додуше нешто спорија, али зато не мање сигурна. Одмах ће се одвојити један део његове војске и почети му пуцати у леђа као издајици својег јучерањег гледишта. Друге ће странке одмах истаћи да је после подне дошао на литургију. И шта ће радити Радић у парламенту 7 Опонирати 2 Ићи у владуг И једно и друго скопчано је за њега с губитцима. Могла би га спасти једино ревизија устава у духу његовог програма, а та је немогућа и неизведива, јер се никад неће наћи нужна већина. А мршава ревизија устава не би му била довољна да га спасе од политичке пропасти.

Трећи му је пут да настави своју досадању политику, политику „Буридановог магарца“, па да не иде ни у револуцију ни у опортунизам, да не стекне куражи ни за једно ни за друго. Другим речима, да настави своју досадању тактику. Шта га онда очекујег

Велике масе, сакупљене чак и једним дуготрајним процесом под једну политичку заставу, не даду се одржати у политичком пасивитету. Оне природном нуждом терају на поље позитивног рада и стицања реалних успеха. То још више важи за овако преко ноћи збубњане масе, које нису ујединили реално осећани интереси заједничке борбе, већ једна плитка и кратковидна демагогија, послератна психоза, једна застарела и укамењена традиција. И пасивитет ће природно уродити унутарњим незадовољством. У странци ће се нужно створити разне струје, које ће гурати једна у револуционарне авантуре, друга у попустљивост, тераће на улазак