Srpski književni glasnik

OC LT а,

Средња Линија у Питању Унутрашњег Уређења Земље. _ 45

лежи у самој природи ствари, јавност у Србији гледа са неповерењем сваки предлог да се од централизма Видовданског устава одступи, бојећи се да се тим путем, већ првим кораком, закорачава у федерализам. Из таквих расположења створило се уверење: не само да у садашњем положају у нашој новој држави не постоје политички чиниоци који би имали снаге да овде остваре један прелазан облик унутрашњег уређења, на „средњој линији“ између централизма и федерализма, него и даље: таква једна „средња линија“ у опште не. постоји. Сви прелазни облици деобе државних задатака између средишне власти и месних организација, за које се тврди да се налазе на средини између централизма и федерализма, представљају магловите, измајсторисане и саме себи противречне конструкције, које у крајњој линији нужно воде или централизацији или федерацији. И једном стављена пред избор: или да остане при Видовданском уставу или да се упусти у опасне експерименте које постављање државе на савезну основу доноси, публика у Србији одбија без двоумљења сваки покушај уставне ревизије.

Страх од племенских и покрајинских захтева за извесном самосталношћу од државне власти, учинио је да се губи из вида да усвајање сложенијих предлога за унутрашње уређење земље не служи само за то да се „плотом огради комад баште“ локалним егоизмима. Не узима се у: обзир ово двоје. Увођењем самоуправних установа држава искоришћује енертије месних заједница за сарадњу на извођењу државних задатака. Поред самоуправног, и пре њега, постоји управни проблем и питање се поставља: да ли у држави у којој је затечено од прошлости седам законодавних подручја и толико "управних апарата, административна целисходност допушта једну једноставну организацију какву предвиђа Видовдански устав

То што заступници такозване „средње линије“ у питању "унутрашњег уређења земље не износе свој уставни нацрт, није доказ да је просечно јавно мишљење у Србији, не признајући других могућности ван централизма и федерализма, у праву. Покрет за отклањање српско-хрватског спора усвајањем једне средине између централистичке и федералистичке крајности, јавио се тек у последње време, под утиском све веће заоштрености односа између Срба и Хрвата. Полазећи