Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

8 ма{

СУШТИНД И ЦИЉЕ8И ИАРКСИЗИА

Пре неколико година на страницама навде „велике информативне штампе" могли смо. да иро читамо рекламирање два1у дела, којима је била обогаћена наша преводна књижевност. Та су два дела била: роман Шта да се ради од Чернишевског и Капитал од Карла Маркса. „Напредни" захтеви једног дела наше читалачке публике, како уметничке, тако и научне, на тај су начин били задовољени. И у иркос томе што је прво дело прооечне књижевне вредности; у пркбс томе Што је творац Капи* тала доживео најјачи пораз својих теорија у „еоцијалистичкој држави" СССР, а пошто .је претхрдно био раскринкан од стране научне критике. — упркос свему овоме у нашо.ј наивнод со«дини оба су дела била примљена као послелња реч уметности и науке. Плодове оваквог и сличног рекламирања, овакве и сличне пропаганде, видимо тек сада. Српски народ сада плаћа менице разних Пијада, Левиа, Мајера, Јерковића. Међутим, марксизам као теори'ја давно је одбачен од стране и филозофије и економије. Марксизам није никаква „последња реч" науке_; то је збир старомод, них заблуда, које би мирисале на нафталин, само да не миришу тб лико на крв. Основу Марксбвог учеша, као што је позвато, чини материјалистички поглед на свет. Ту је Маркс много штошта позајмио до немачког филозофа Лудвига Фајербаха (1804—1872) г.). Ако Се прими Енгелсово тврђење, баш после читања Фајербахове књиге 6 суштини религије, Маркс је постао одушевљен присталица О .ВОГ, данас готово заборављеног филозофа. Фајербах је убедио Маркса да у природи постоји само материја, да је духовно само израз материјалног, да ван матери.је уопште не постоји ништа. .Ово тврђење примили су сви марксисти. „Материја то је све што постоји, најопштији појам, род свију родова" (Лењин: Магеријализам и емпирио-критицизам стр. 118). Из овакве детињасте дефиници.је материје (која није, уосталом, ни дефиниција у правом смислу те речи), можемо да закључимо, да материјализам не зна шта је то материја. Јер одговор: „Материја, то је све" — није никакав одговор. На основу овакве дефиниције може се у појам материје укључити и појам божанства и појам душа. И онда се не зна по којој се агогици материјалисти одричу тих појмова, када већ кажу да је маЈгерија „све", |» У оваквом расуђивању има и ћротивуречности. Познато је да .јј€ димензионалност нераздвојна Особина материје. Свака матери1ја захтева, известан простор, поседује извесне димензије. Када [јсе, међутим, каже за материју да је „све", онда овако замишљена ^атерија губи особину димензионалности, односно престаје да 5уде матерИја. '! Као што видимо, марксизам ћолази у свом расуђивању са погрешног научног становишта. Ње Јгова срж, материјалистичко схва ггање света, није постављена на Маучну основу и контрадикторна Це. Ако Маркса донекле извињава факат што је живео средином |Х1Х века, у времену када је ниво природних и филозофских наука допуштао материјалистичдсе заблуде, ништа не може да извини његове данашње следбенике. Јер сопствено незнање ни!:Це никакво оправдање. Дотакли смо се Марксовог ма♦геријализма само узгред: тек тоаико да покажемо са колико је неозбиљности и површности ство рено учење које претендује да (буде нова релнгија. Карактерна неозбиљност и неааучност Марксизма испољава се н у осталим његовим тврђењима ц схватањима. Ми подразумева№о ту и његово материјалистичко схватање историје, као и ма|теријалистичко схватање економских односа.

Према Маркс, свака друштвена појава и свака људска идеја резултат је економских односа у друштву. Скоро пред сам рат изашла је расправа једног нашег интелектуалца о Карађорђевом устанку. Са извесним чуђењем сазнали смо да су на.јсветлије странице наше историје написане само зббг тОга, што ,је „почео да очајава српски трговачки сталеж". Мислимо да није потребно ни доказивати апсурдност једног оваквог тврђења. Филип Вишњић, када ,је певао о Карађорђу сигурно није био ,екгт"нет буржоазије' Нвде био жеаин експонент ни српски сељчк, када |е устао да се бори „за крст чзсни и -слободу златну'. Ипак тенденција овог дела је јасна: треба да се ио сваку цену искључи духовни елсменлт из нашег великог покрета ндродног самоОдрицања. Праз ^славље, тежња ка слободи, дух Немањића и аманет Косова, — све ово мора да се забашури, па ако је потребно, и да се упоља... Српски нароД, по критеријуму овог интелектуалца, има да захвали ча сво.ј опстанак еконО'мској кризи у Отоманско.ј царезчни и привредном јачању београдски;: трговаца. Аутору као да није било познато да су Ти трглзци почетком XIX века били странчи: Грци, Турци, Јермени, јевреји. „Историски материјализам" није ништа друго но вештачко укалупљавање историских збивања и догађаја. Да је обоатно, то би онда значило да збиља постоје закони историје и да, следствено томе, може да се на основу тих закона прорекне будућност. Маркс је прорицао будућност, али је испао рђав пророк. Он је прорицао комунистичку револуцију у првом реду у Немачкој; Русија је пак у његовим предвиђањима стајала на последњем месту. Шта је испало од тих пророчанстава, познато је. Развој догађаја ишао је, као за инат, супротно предвићањима истОриског материјализма. Требало је заиста бити „наттредан" (у смислу наших левичара), па и након овакве конфузије пропагирати историски материјализам? Економске доктрине Карла Маркса имају исту вредност као и његов материјализам. Осврнућемо се на две најглавније: теорију вишка и вредности и теорију концентрације капитала. Али ненаучноет Марксизма није сметала томе што је он ипак имао извесног успеха код заведених маса „демократских" земаља. I, I Зашто се то десило? Зато, што један марксиста уопште неће ни да мисли критички о научној подлози овог учења; марксрзам за њега претставља религију, чије су догме неоспориве. То произлази отуд што марксизам обећава земаљски рај и позива на борбу ради тог раја. Марксизам се одриче свих духговних вредности, он не признаје нити морал, нити религију, нити националне и пО^одичне светиње. Место тога он пружа идеал неограниченог уживања у будућем „социјалистичком друштву". Иима једна важна црта код марксизма која несумњиво стоји у вези Са расним пореклом његовог творца. То ,је њего в јеврејски дух. Марксизам то је модерни јудеизам. Исто као и јеврејска религи.ја, марксизам проповеда земаљски рај. Он има Своје „изабрано племе", — радничку класу. (Како је радничка класа за марксизам само оруђе, а никако циљ)., Најзад догма о дочаску јеврејског Месије замењена је догмом светске револуције. Марксизам има исто интернационално обличје као и јеврејство. Међутим, пО суштини својо.ј, марксизам д'е уско националан, јер је он производ националног Јеврејског духа, сверазарајућег, жудног светског господства. Марксизам служи јеврејским „националним" циље в има. Јер је он тај ко.ји има да пољуља вечне духовне вредности у срцима ,гоја", да сроза људско биће на

ступањ животиње, да пробуди његову пожуду обећањем земаљског раја да ослободи и да маха најнижим осеђањима. А све то иде само за тим, да се обезбеди господство .јеврејске „изабране расе" над масом безличних робова. Јер, уствари, марксизам носи човечанству на.јстрашније ропство. Његовафпримена у Совјетској Унији довољан де доказ за то. Лишена сваке научне подлоге, неживотна теорија Маркса показала се у пракси као гробница свега оно што .је људско, свега оног ради чега је вРедно -живети. Нажалост, оно није било довољно озбиљно схвађено код нас. Наша лаковерна јавност једним великим делом је потпала под јеврејско-марксистички утицај. У почетку ове брошуре говорили смо о рекламисању код нас превода Марксовог „Капитала". Изнећемо само укратко историјат тога превода; морамо признати да се доби.ја веома карактерна слика наших предратних прилиКа. „Капитал" је превео на српски језик јевре.јин Моша Пијаде. (Псеудоним: Поробић). Пи.јадеје ово дело превео у затвору у Сремској Митровици, где је био Затворен због свог антидржавног рада. Немачки оригинал „Капитала" био му је достављен на изричито наређење ондашњег министра правде др. Суботиђа; ппотествујући против овога цензор митровачког затвора поднео је оставку на државну службу. Моша Пијаде ,је данас виновник жалосне епопеје и кривац смрти толиких Срба и Српкиња... Марксизам је нанео зло свако.ј земљи у којој се укоренио па и нашо .1 — јер смо били толико слепи да га пустимо у своју кућу. Наши марксисти — били су и остали ускогруди фанатици, који су с в оја убеђења слепо потчињавали наређењима Москве. Марксисти су били час пацифисти, час највећи поборници мира; час су опет викали „боље рат него пакт" гурајући наш народ у страховиту несрећу. Инсценирали су тобожње одушевљење, вичући до изнемоглостисти „живела Француска!", при ликом доласка г. Жоржа Бонеа у Београд, да би мало доцније извиждали прославу адмирала Гепрата. Исмејавали су наше светиње. То им, међутим, није сметало да бурних „конкордатских" дана постапу највећи православци, само да изазову немир. Као што смо рекли, мЗрксизам апелује на људске осећаје, а не на разум. То је схватљиво, јер у научној подлози марксизма нема ни трунке праве науке. „Капитал" Маркса може се само елепо примитиг као неко јеванђеље. Јер свако, ма и приближно испитивање доводи до критике и коначног одбацивања: — толико много је слабих места у том јеванђељу лажи Марксизам понекад зна да иступи као бранилац „понижених и увређених" "(супротно својо.ј правој суштини), да заведе добре и поштене; он обећава пљачку похлепним, говорећи О „вишку вредности". А све то има сзмо дедан циљ: остваривање комунистичког поретка на читавој земаљској кугли, односно претварање свих људи у робове јевре.јских господара. Зато нека сваки зна и упамти: борба против марксизма је нужна самоодбрана сваког народа коме је стало до својо слободе.

„Роднаја ти моја..."

Ви, који толико радо наседате толиким причама и толико лаковерно, без икаквог размишљања, понављате свакојаке измишљотине, да ли сте пре неколико дава обратили пажњу на нешто што сте могли да гледате очима, да слушате рођеним ушима? Да ли сте користили прилику да ш прве руке сазнате нешто, за шта вам не треба никаква пропаганда, никакве коморџиске вести, никаква кафанска препричавања, никакав радио, никакви летци? Да ли сте гледали ону лепу чету што је »а Ускрс снажним корацима и ведра чела промарширала кроз главне београдске улице уз сложну песму из које сте свакако могли да разаберете рефпен: „Роднаја ти моја..." Реч је о родној земљи Русији, о намученој православној „матушки". Јер ти војници су били млади Руси. Била је то једна чета из реда оних многих стотина хиљада Руса ко.ји су из сов.јетске војске, у коју су их терорисали туђини комесари, пришли борцима за Европу, борцима за опожање хришћанског реи поретка. Док у пространим већ ослобођеним крајевима њихове отаџбине на све стране почињу да се дижу лепе дрвене цркве са зеленим или плавим торњем, док тамо верни после четврт в„ека опет почињу да одлазе на службу Божју и на причест, ови су младићи ва Уекрс први пут били у цркви коју су доЈле знали само по причању родитеља који су им, посред бољшевичког ужаса.. безшашћа и кала, говорили како је некад било. Та материнска реч улила им је жељу да тако и опет буде, да поробљени и увре 'ђени руски народ и опет буце. свој, ослобођен разно^о^них зликоваца и отимача, да се и опет крсте великим крстом, ла се и опет моле Богу у вери коју им је донео Свети Владимир. Какви ли с уосе^зји обузимали те младе људе кад су у београдској руској цркви први пут чули складно православно појање. кад су се смерно крстили великпм крстом, кад су чули благе огчи свог митрополита. Да ли нехотиие не помилљате на дивну приповетку Лазе К". Лазарезића „Први пут с оцем на јутрење"? Зар из ведрих лица тих младих Руса ннје избијчЈ блажени ссећај људи који осећдју препород, који осећају прелаз из мрака у светлост? Да ли они не морају да дишу дахом доба Меленти.ја добошара који је обнављао православну цркву, док су ратници трешњевим тдповима обнављали државу? „Роднаја ти моја..." I Појављују се ва браиику својих светиња и своје прошлости они који и опет хоће да буду Руси, православни и национални Руси. који желе да прогнају са својих бескрајних равница отров ну и погану аждају бољшевизам. Да, видите, то су Руси о којима толико радо говорите. То су Руси који су дигли устанак на бољшеви.ке своје тлачитеље. То су Руси који хоће да свете поби!'ене дедове и очеве, унижене ма< ке, окаљане домове, оскрнављене цркве и светиње. То су Руси који желе да стаоославно руско име и опет замени међународну формулу „С. С. С. Р.", кош хоће поново да уздигну православни крст и да прогнату туђинско Саломоново слово и мрски срп и чекићГ срп

којим су им отимали храну са одузетих прадедовских њива, чекић којим су ковали оружје за што трајниј?. и пртпуније угњетавање народа. ЦЈта ће вам „добро обавештени", шта ће вам отрцане приче, шта ће вам „најновији гласови", кад ево можете да видите рођеним очима, да чујете рођеним ушима оно што вас интересује. А годинама и годинама, понајвише су вас интедесовали Руси и Русија. Многи од вас нису хтели веровати нама, који смо вам из дана у дан говорили ка' ко стоје ствари. И не морате сад! Ево, питајте ове људе што оданде долазе. Питајте гос шта су проживели они и њихови старији, шта осећају, шта желе, ради чега живе! Они ће вам рећи пгта су бољ* шевици, а шта су неерећни Руси које и они снагрм својих мишица хоће да ослободе. Они ће ва мрећи да људи кши мисле в раде као и они, има већ десетинама, па и стотинама хиљада, да им број стално расте, као што све даље расте и пламти одушевљење, жарка жеља да учествују у том великом чистилишту које ће огњем и челиком збрисати чудовиште бољшевизма. I Небројене хиљаде таквих већ марширају, све самих осветника увређЛте и унижене мајке Русије, небројене хиљаде људи жељ них да се и опет као људи и хришћани моле Богу, жељних да иџ буде зајемчена свџињз дсмаћег прага, домаћег огњишта, породице, порода и плода рада и зноја. Жељних да се у целоЗ њиховој просТраној домовини. пробуђеној из тешке море опет заори песма милој и драгој ослобођеној родној груди: ;! ^ „Роднаја ти моја..." I

НАШИ СЕОСКИ ОМЛАДИНЦИ УЧЕ НЕМАЧКИ У суботу отпутовала је за Немачку друга група наших сеоских омладинаца, који ће бити гости немачких домаћина на немачким пољопривредним гавдин ствима, у току сезоне летњих радова. Пре поласка за Немачку наши омладинци провели су извесно време у Београду, где је између осталога Немачка академија одржала за њих курс немач ког језика. На том курсу сеоски омладинци стекли су основно знање, тако да већ могу да воде обичне свакодневне разговоре. Пре поласка омладинци су положили практичан испит у Немачком научном институту, у присуству директора др. Шмауса, на коме су показали врло добре резултате, тако да су већ на питања наставника могли да одговарају на доста добром не^ мачком језику.

ПРВЕНАЦ „ПАРАЦЕЛЗОВОГ ДРУШТВА" Недавно основано (приликом 450-годишњице славног немачког лекара) „Парацелзово друштво" издало је прву књигу про .јектованог низа публикација о Парацелзу. и то дело др. Ериха Ота Парацелзове мисл*.