Srpski pčelar

који пчеларп са плетарама, искусио, ако је покушаје правпо, да му је плетара баш она најбоље презимпла, која је даље прп земљи била издрпана и отворена да је ваздух слободпо са свпју страна јурпо у кошницу. Под том кошницом није нашао нп једне мртве пчеле. А напротив под плетаром, ко.ја је била са свијех страна утуткана и пијеском обасута, нашло се послије зиме силних мртвих пчела. Из тога се види да пчеле требају доста ваздуха зими и да им није довољно само онолпко, колико пролази кроз „сваку шппљину“. Ичела стоји са биљком у свези. Без биљке нема нп пчеле, а без пчеле не бп бпло ни многих бпљака. Кад дакле биљка зими спава, сведе и пчела свој жпвот на најнпжи ступањ. Пчела дакле не смпје зпми преко мјере бити утопљена, јер би тијем прије времена почела матица лећи на штету и пропаст цијеломе друштву. Пчела се мора једнако са биљксм будити, ускрсавати. Зато треба да има у кошницп доста ваздуха, којим се ствара влага, која је потребна за живот пчелпњи. Ако је пак кошница јако утуткана да ваздух не може довољно да продире у њу, онда у кошници нема влаге, која је пчели потребна. У такој кошнпци прпје времена матица почне носити јаја и пчеле тада требају воде радп хране за легло. Али у такој кошници нема влаге, којом би се пчеле помогле умјесто воде. Шта ће радити пчеле у таком случају ? Излпјетаће напоље ради воде и на зпми ће наћп умјесто воде смрт. Моја је дакле кошница тако удешена да у њој има увијек доста ваздуха и по томе влаге, те да пчеле у њој држе равнотежу са бпљкама напољу. У њој не ће матпца прије времеца носпти јаја, а ко зна да је то добро, тај ће знатп и цијенитп колпко вриједп моја кошница у рацпјоналном пчеларству. Ila кад и почне матица носити јаја, има у мојој кошници влаге, која је сада потребна пчели умјесто воде п која је особито добро дошла кад је случајно вријеме напољу незгодно да пчеле не могу излијетати напоље. То малко више вриједп него што је г. Јов. 11. Јов. научпо од ђака да ваздух продире кроз „сваку шупљину“. Напошљетку каже г. Јов. 11. Јов. да је моја кошница „са кратким рамовима, те пчеле у њој теже презпмљују“. II овдје гивори г. Јов. 11. Јов. насумце, јер никад није моје кошнице нп видпо нптп с њоме пчеларио, иначе не би могао којешга говорити. Моји су оквирп cm и кад их нчеле напуне медом, онда су тешки сваки 2 х / а до 3 киле. Ко каже да на таквим оквприма пчеле „тешко презимљују", тај не зна, шта говори. За двадесет и двпје године нпкад се није случај десио да су пчеле страдале зимп, да су појеле сав мед у сокацима па да су морале прелазити па други оквир и тако да су од зиме страдале. То је знак да пчеле не могу појестп иреко зиме онолико меда, колико себи замишља славнп пчелар г. Јов. П. Јов, Цио рој од толико хиљада не поједе више у јануару од једне фунте, у фебруару 2, фунте, а у марту 4, фунте, а моји оквири тешкп су 2 х / 2 до 3 киле. Рој је разређен у сокацима између оквира и захваћа десет до дванаест оквира. У сваком сокаку на једпом п другом оквиру имају пчеле по 2 / 2 к. меда. А сав се рој не може сабити у једном сокаку, него је разређен у 9 10 сокака. Ије ли онда могуће да се то-

161