Srpski pčelar

Ево још један примјер за другу ипотезу. Славни Берлепш у својој књизи навађа. овај примјер: Декембра 1856. умре ми моја најљепша италијанска матица. Ту сам матицу небројено пута видио. 1855. г. се пзлегла и тада сам јој крила сасјекао и од маја мјесеца те године није се ни једна матица излегла нити су пчеле хтјеле да граде матичњаке. Али ипак у тој кошници било је већ у фебруару 1857. г. трутовскога легла. У тој дакле кошници није живјела нп једна пчела, која би се излегла заједно, у исто вријеме с матицом. Дакле у овом случају морале су се њеке пчеле саме млијечем хранити или су храњене од другијех пчела млијечем, те им се јајњак тако развио да су могле носити јаја. Из сзега досад реченога види се да г. Ступаревић и г. Димитријевић имају право што су написали о постанку назовиматице, али немају право кад том другом ппотезом искључују ирву. Гл. уредник.

Пчела и културни народи старога века.

(У КРАТКИМ ЦРТАМА.) Ие може се ништа знати, да лп су joni прастари народи Италије знали штогод за мед, но тим се поузданије може рећи, да су се Римљани већ у трећем столећу пре Христа бавили пчеларством п то ли ради меда сматрајући пчеларство као битну грану земљорадње. Варо, који је уједно био и практичан пчелар и први економски писац рпмски, започиње овим речима одсек о пчелама у свом делу о земљорадњи: „Нема ништа слађе од меда; он је једнако мио и боговима и људима.“ Исти Варо спомиње неког Римљанина, те вели за њега, да је своје кованлуке дао у закуп, и погодио се са закупником, да му даје годишње пет тисућа фунти меда. А спомиње и то, да су два брата по имену Вејани редовно сваке године добивали за мед и восак 10 тисућа сестерција. Од њега дознајемо и то, да је од давнина у Риму постојало засебно тржиште за мед у „Светој Улици“ (Via sacra). Ии свега тога се види да се пчеларило у великим размерима по свим крајевима Италије.

190