Srpski pčelar

на узаној страни затворена. Али кад се кошнице носе на врло бујну пашу, оида се на тој бујној паши иоставе тако да су лета па узаној страни отворена, јер тако могу више кошница стати на одређеном простору и што иа тако бујној паши не долазе Ханеманове решетке у њих. Ханеманова се решетка меће само кад је паша у средњу руку, ппаче њој нема мјеста у америкапци. Америкапку, која има. лето само на узаној страпи, раширио сам ја по Хрватекој и Славонији, У љој су оквири, какве сам ја удесио и којима еам ја величипу одредио, па ја ипак не смијем казати да је то моја американка као што то њеко чпни у Србији. Моја је она тек онда кад добије лето и на дугачкој страни и кад се у њој и Ханеманова решетка може употребити у своје вријеме. Што у мојој американци ударају оквири сјечимице на лето, то јој је добра страпа. А зашто је то боље особито за зиму и прољеће рано казали смо напријед. 3 ) Американка је моја удешена за крајеве, у којима је главна паша у прољеће, јер су оквири у њима доста вељики и што се легло у њој брзо развија стога што је лето на дугачкој страни. А уједно је удешено и за јесењу главну пашу, јер пије сувише велика, може се пренашати и могу доста да стану на одређеном мјесту кад се лета отворе па узаној страпи. 4.) Сврха је пчеларењу да се дође до мсда а њешто и воска. Пчелар дакле мора гледати да све употреби како би могао што више меда и воска добити. То пак изведу cahe пљоштимице на лето, у јесен то лето запуше, па пробуше друго лето, на које ће ударати cahe сјечимице. Чутте то ви од јуче пчелари! Jla чујте напошљетку шта је још 1829. барон ЕренФелс, einer der grossten linkermeister, die је die Welt gesehen казао у својој књизи Он говори како треба почетке од caha простим кошницама прилијепити овако: Dies geschieht sicher, wenn ein kleines Wabenstuck oben am Haupt eingespeilt wird nnd die Richtung also bekommt, dass es gen das Fhichloch nicht mit der Breite, sondern mit der Schneide steht. A на другом мјесту каже овзко: Der wilde Bienenstock richtet seine VVachstafeln regelmassig mit der Schneide gegen das Flugloch. A на стр. 121. вели то исто, што чине и сељаци око Вараждина: Stocke, welche Zufallig warm gebaut, d. i. ihre Wachswaben nicht gegen das Flugloch mit der Schneide gestellt haben, lasse ich also wenden, đass der Wachsbau gegen die Ausflugseite dainit zu stehen kommt, das Flugloch darnach neu ausschneiden und das alte fest vermachen. Још вам једанпут велим : Чујте то добро ви надрипчелари!

12