Srpski pčelar

Госи. Пет. МирковиГу. Зеница. На ваше питање одговарамо да су јаја не јајњаку матичину сва једнака и по теорпји ђерзоновој из неоплођених јаја излазе трутови. а пз оплођених пчеле п матицл. Кад би се јаје, што га је плодна. матица снијела у матичњак, могло пренијети без повреде из матпчњака у трутовску ћелицу, онда би се пз тога јајета развила пчела илн матпца, ако би пчеле рашириле ћелицу трутовску, у којој је јаје. Јаје је. из којег ће пчела илп матпца изићи, оплођено, а до хране п величине ћелице стоји хоће ли се пз оплођенога јајета развпти пчела илп матица. Дакле кад бисмо без повреде јаје пз матичњака пренијели у трутовску ћелицу, пз њега би изашла или пчела или матица. А шта би пзаш.то из њега да лп пчела плп матица стоји до пчела хоће ли црв. који изпде пз јајета. хранити оном храном, којом хране црв пчелињп, плп ће пчеле рашприти ћелицу око јајета п начинпти матпчњак и хоће ли нчеле хранпти тај прв храном, којом хране матичпн црв. Из тога се разумије да бп се пчела развила из јајета, које бисмо пренијели из матпчњака у пчелпњу ћелпцу, а матпца би се развила пз јајета, које бисмо пренпјелп пз пчелпње ћелице у матичњак ... Кад бисмо пак напротив пренпјели јаје без повреде из трутовске ћелнце у ћелицу пчелињу пли матичњак, овда из тога јајета мора се развптп п у једном п у другом случају трут. Има томе двије годпне како се појавио њекп Ф. Дпкел, уредник нердлиншких пчеларскпх новпна са новом ипотезом, која гласп: Матпца носи само оплођена јаја, а шта ће се развитп из тијех оплоћених јаја да лп пчеле плн трутови, то одређују пчеле помоћу својпх жлијезда. По тој ипотезп. ако пзвадпш јаје из ћелице трутовске, па га пренесеш у матичњак, развиће се из тога јајета матица. Та ипотеза за мене пема врпједности, јер су експернменти Дпклови нетачни, а на његове голе ријечп не полаже нико нпкакве важности. Ми ћемо о овој ппотезп доцније ппсатп. Засад држимо да је корисније расправљати практична нитања. Вп сте вјештак па покушајте јаја из трутовскпх ћелпца иренашатп у матпчњаке, па нам јавите резултат ваших експеримената. Гл. у р е д н пк.

164

Влаеници Јован Живановић и Иван Маширевић. Претилата, огласи, рекламације, рукоииси и све што се тиче уредништва шаље се уредништву „Српског Пчелара“ у Ср. Нарловце? Претилату за Србију ирима Пчеларско-воћарска задруга у Београду. За огласе и објаве плаћа се 6 новч. од једног реда снтних слова а за жпг свакп пут по 30 нов. Неплаћена писма се не примају. Рукописи се не враћају. Штампа Српске Манастирске Штамп арије.