Srpski pčelar

као да хоће да га доведу у ненрилику, да виде шта зна и хоhe ли моћи одговорити на сва питања, које му оне задају. Рад на пчелињаку је за пчелара то исто што и испит за ђака. Незналица пропада. Учимо дакле сада, да на пролеће не изидемо иред наше пчелице не спремни, јер оне су врло оштра комисија. Незналица и шепртља не само што не ће добити меда, него ће још бити кажњен жаокама ! На пчелињаку немамо сада друга посла, него да пазимо на мир и да се лета на копшицама чим год не загуше. Што пчеле у јануару мање излећу, тим боље. Чести зимњи излети, поједу више пчела, него сви пчелињи непријатељи заједно. Сада се наручују и праве кошнице и друге нчеларске справе.

Ђ. Коларовић.

Спремајмо се за изложбу.

У зимним месецима има пчелар врло мало посла на пчелињаку. Сав му је посао, да пази, да се лета не загуш.е мртвим пчелама, или ако је јака зима не заледе и снегом не загуше, и да живина и птице не би кљуцањем у кошнице узнемиривале пчеле, што би их могао унропастити. Али ако нема у пчелињаку, има посла вредан пчелар изван пчелињака, 0 томе шта треба да сада ради, писано је исцрпно и лепо у пчеларском календару у овоме листу. Осим тога редовнога годишњега посла, имају наши пчелари ове године још и други важан посао, имају да се снремају за изложбу, која ће бити у Руми концем августа. И за ту се сад већ треба почети спремати, да сваки, кад на пролеће добије позив са табаком за исказ предмета, које мисли изложити, може тај исказ одмах и испунити, како би и управа задруге могла чинити нужне припреме у изложбеним просторијама. Већ на прву вест о изложби јавило се толико припознатих пчелара, који би по величини свога пчелињака, по свом искуству, вољи и знању могли приредити помесну изложбу. Али тако не треба да буде. На изложби треба да учествују срнски и хрватски пчелари из свих крајева домовине, да се види у што потпунијој слици како се развило и како се развија ова грана господарства. Приређивањем пчеларских изложаба много се доприноси развитку пчеларства. Други у пчеларству напреднији народи, често приређују изложбе. Они и могу. Могу, јер су удружени, има ЈУ Ј ака пчеларска друштва, ами смо још у томе слаби. Не схваћамо сви довољно моралну дужност према народном привредном напретку, јер кажемо: шта ће ми задруга, шта ће ми лист, ја знам, ја могу пчеларити и без тога. Жалосно је ако нас одвраћа од удружења тај мали, незнатни принос чланарине.