Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

РУКбВАТИ 6 руеовати, руку)ём, V. ітрі\ чиме, оеттФе#, айтілізїго. руеовати се, рукуі§м се, у. рГ. и. ітрГ. еіпопЬео Ьіе ЛрапЬе $?беп (аГб зЫГе^еп іп еіпет 5е[Дег, &#|вД), тапивіип§еге. сё. ручнтнсе. рІћовёд, Г. (у Срифму и у Бачко)) уійе руковет (онамосе руковед зове оно жита што жетелац у фдан пут узме рукой и ерпом осв)е. Теруковедн жетеоци баца)у наземлу па нх везиоци посли]'е купе у вежу у сношье), руковёдаше, п. оегбйГ. с. руковедатн. руковедати, Џш, V. ітрГ. (у Бачко] н Срв)ему) н. п. жито кад се жаае, -1ралЬооІІгееі(е ІедеП/ тапіриіоя Іе§гге, ддаурегхо, сё. руковед. руковёт, ё. Ьіе йрапЬооЦ, Ьег ©іфеііпз, таліриіиз. рукодавалац, ваоца, ш, (у Боцн) уійе рукодавник. рукодава&е, п. уі(1е рукодаће. рукодіВАЦ, вца, т. уійе рукодавник. рукодавнйк, т. (у Боцн) Ьег ©Іаибфео, сгеЙііог, сё. рукодавац, рукодавалац. рукода-ее, п. (у Ц. г.) Ьаз ЗшЏђп, гез сгеЙііае, сё, за]ам. рукодрж, і*. (у гора, прнм.) накра) ралнце оно што се заа држируком, Ьіе ^3(Тид(іес^е; зііуа, сё. ручица. рукопйс, т. і) Ые Л?апЬ|"фгіф, зсгіріига. а) сойех шапп ехагаїиз. рукосад, т. еіп ооп тіо (еіб(і апдеіедіех 5ЛЗеіп= Загіеп, уіпеа тали теа ргітпш сопзі1а(поп етіа). рукоставнйк, т.(у Боцн) кривац коф ф руку ставио на што, Ьег Зфаіео, аисіог йеіісіі. рукотворина, ё. ЬсгёЗВегД (шеіпег) йрапЬе, ориз тапдит теагит. рукуница, ё. 1) Ьіе йрапЫфбе, Ьег ©еіп) апза. 2) рукунвце, Ьіе Т)еі6)\еЏапде еіпез еіпфап* пфеп §Ва$епф Іетолез сиггиз ипуи§і. рукуничар, т. коа ко)и вуче урукуницама. РУЛА, Г. (у Ници) н. п. лудй, т. ). гомила, -ІрспфеП/ ІигЬа: одоше рул>ом. рулаїье, л. Ьаё ІбгйИеп (еіпе$ ипагїфеп $іп= Ьез), шия-ііиз. рулати, -ъам, у. ітрб.бгіШеп (оот $іпЬе), ріого. руаеа, ё. варош у Срифму, румеждавац, авца, т. (у Боци) уійе мршталица. руаіелиуа, ё 9їит=2Ш/ Коталіа, сё. Уруменлв]'а: Преко равне Ру мелите Пространа ф Ру мели/) а, А дубока Дуна) вода румен, румёна, но, (руменй, на, но), гоф, гиѣег, сё. руменвт. румёнило, п. Ьаз Зіоф, Ьіе гофе ©фтіпбе, рлгригіззит. румёнит, а, о, уійе румен: Од ружнце руменише 57 РУСА рудіёнити, нйм, V. інірё. гоф (фтіпіеп, ригригіззо ёчсо. румёнити се, нйм се, у. г. ііпрё. <) |'іф гоф [фтіпбеп, ригригіззо ё^з™. 2) гоф оизГеІ^ел, гиѣео. руменкаст, а, о, гофііф, зиЬгиЬег. руменџа, ё. уісїє ромв)енџа: Друга узе лн]епе руменџе, Па одлазн на воду студену румётйн, руметйна, т. (по іугоз. кр.) уійе Фурметин. румша, ё. ф планнна нзмеђу Бара н ]езера Скадарскога. Наврх ове планнне има пуста црква, ко)'о) на Тро)вце долази на летурђи)у облнжаи народ Српски и Турскога иХришћанског закона, ипосли)е летурђи)е носе крста око цркве н свн се веселе пуца)ући из пушака. Тако народ из племена Мрковнћа чини код сво)е цркве на Илн)'н дан. а) §тиеплате, пошен ёєтіпае. румланин, т. (рі. Румжанн) чов)ек из Руме. руаіскй, ка, ко, ооп Рума. рунити, рунйм, V. іирЕ уійе крунити : Ђевер спава, а снахане спава, Него руни цви)‘ет од наранџе рунити се, рунйм се, у. г. ішрё. (у Боци) уйе крунитн се : Сребрна чаша, бнсерна брада, Бнсер се руни, у чашу пада рунка, ё. (у Срніему) Ьег §еФБеіфр, агіешізіа сашрезігіз. руно, п. О Ьаз ЗЗІіер, уеііиз. 2) (у Ц. г.) продао живу под руном, т. р под родом. рунце, п. йіш. о. руно : Овч)‘е рунце, вуч)'е срце. рун>ав, а. о, уійе рутав. рун>ат, а, о, уійе руаав, у загонецн: У нашега татице2]ун>ате гаћице (чаі)). РУН.Е, руаа, ё. рі. уійе руте, руо, л. уісїє рухо. РУПА, ё. (рі. §-еп. рупа) 1) ЬагСоф, ^огатеп, сё. )ама. 2) житна рупа (у Бачко)'), ©шбе, ёоуеа. рупётина, ё. аи^ш. о. рупа. рупити, пнм, уійе бахнути. рупица, ё. йііп о. рупа. рушьак, т. (у Бачко)) житна м)ера, ко)е дви)е иду у м)ерицу, а м)ерице три у Пештански меров; рупааком се вади жито из рупе. 21хі ©еігеіЬеіпа]), тойіі “-етів. рупчага, ё. (рі. ^еп. рупчага) уійе рупетина, рус, т. (рі. §-ел. Руса) уійе Мос.ков. руса, ё. \ійе росопас. руса, ё. (Дубр.) уійе ружа: Ко панаду често куса, Образ му )е као руса. руса волёст, ё. (у Ц. г.) некаке водене красте, ко)Є изиђу особиго по образу.Ове красте мажу се соком од траве русе. руса глава, ё. (ст.) аіЗ Ье|їапЬфеЗ ЙЗеігоооі Ьез 42