Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

САМОРАСТ 664 самцйт САыорАст, ю. шаЗ йп( Ьет 2Гсёет, то еіп е @е= кеіђеасі ап^ебаці та г, паф Ьес @гпіе аиЗ оео|1геиіет ©атеп ооп [е(6|ї пафтаф|ї. саморити, саморйм, V. рй ешпЬеп, Іазво, сй уморнти: Ту ћу свога ђога ссшорити, Па ћу с іьиие ]а срамотан битн самородица, Г. (у Дубр.) црна раша, ко]а ни)е бо)'ена него од црне вуее — како ]е овца рођена, 2Гсі &цф ооп Ьео ооп Зїаіш: (фтаг^еп Шоїіг, раппі §епиз е Іапа рег ее піята. самосазданн боже! еіДфагїепег ОоИ, циі 8Є ірзе сгеауіі:. самоседми, ма, мб, с Г. сам: Самоседми уз планнну пође самосионй, на, но, еізеп(тйіз, регііпах сй самово.ъан. самосмй, ма, мб, сГ. сам. самосталан, лна, лно, (еІбДаиЬіс), зпі іигів, сй самовластан. самостворител», ш. ©еІБіїеоі'фй^епее, дпі ее ірве сгеауіі: Таки Боже самостворитеиьу самотвор, а, о, аиЗ еіпет ѲШс?, ех ипа, сопііпиив. самотворан, орна, рно, н. п. самотворна кост, самотворно блато, йшіео, тегиз. самотёг, т. (у Шумад.) ова воденнца .ъетн меже на уставу, а зимн самотегом, 6еі (Зео^пеіес ©фГепГе, срііп сіаийаіиг сапаііз. самотежёіье, п. ЬйЗ ДЙШеп Беі зеойпеіег ©ф(ец(е, тоЕиз тоіае еапаіі поп сіаизо. самотежити, жйм, V. ітрй воденнца, Беі^е: оіТпеіег @ф[еи(е шађіеп (ооп Ьег ЙЗафтйІДе), тоіа тоуеіиг еапаіі поп сіаизо, самотиіьа, Й §іпСатїей, зоіііийо. самоток (самотбк), ш. і) мед ко]н сам нз сата истече (без и каквога пьечеіьа и притнекивааа), (еіп|1ег йропід Ьег йпЗ Ьег ■іропізГфеі&е ооп(еї6(Т (ођпе д)ге)Те) (Ііеђі, теі зропіе йиепз, сй сита. 2) (у Далм.) уже ко)е само из маслина истече, при)е него се метну ітод ти]есак, (еіпДеЗ ОеГ, ЬйЗ аиЗ Ьеп Оііоеп ооп (е!6|ї (ођпе фое|Те) ЏіеЏ, оіеит зропіе Йиепз. саможа, Г. Ьіе (5іп[ат?еіі, зоіііийо, сй самого сама ради те се храни), еіп §оапеп; ^ііптег, ЬйЗ )'іф {еїб|й тфсеп тир, Ьіе •ірйЏо(е, пшііег ее ірза аіепз. самош, Самоша, ш. у іцеемн: Од Самогиа шора Луторанског сампас, т. 1) (у Ц. г.) кад стока иде без чобана, ЬйЗ іЙЗеіЬеп офпе ірігіеп, разііо віпе разіогіћиз: одбно говеда у самиас. 2) (у Срн]ему) отншао у самиас, т. у скитау, без н кака посла, ЬйЗ 3?егит('фтеі(еп, уа§'аііо. Самрилети, самрём, у. рй уійе помрн)ети: Да нам ни)'е Маленнце било, Давно бисмо од глади самрли самрт, й уісіе смрт ; На самрти царство наручио На самрти кад іе почннуо Кад човека самрт нађе, Ништа собом не понесе самртан, тна, тно, (ст.) &ео @е|1оо6епе, йеіипсіиз: Чатн Марку што самртну треба самртнй, на, но, н. п. час, сви)ећа, грціех, ©Ьегбе^, &ОЬеЗр ШОГІІ8, ЄХЇГЄПШ8 : Ни до часа умрлога И до конца самртнога Нем’о среће ни самртне свеће самртнйк, т. Ьег 2тМе, пгогіииз, сГ. мртац : Самртника нспратно самрштина, й (у Срн]ему) новцн што се да)у свештенику за ошДело н погреб мртваца, Ьіе Ьет фгіе|йег ^п епігіфіепЬеп $еЫ фепйебйђгеп, тегсез Гипегіз засегйоіі йеЬііае. сй укопнина. самсар, самсара, т. Ьег @еп(йІ, ргохепеіа. самсарина, й ?ођп еіпез самсар, шегсез ргохепеіае: Узе мене силну самсарину самсарскй, ка, ко, ©еп(й^, ргохепеіае. самсов, самсбва, т. Ьес §(еі(феіфітЬ, тоіовві §'епив: Беле руке трудшпе Од самсова бранећн с’ самсовжев, а, о, ЬеЗ 5йеі[фео^ипЬез, сапівтоІ088І. самтрећй, ћа, ћё, сй сам. САМУН, самуна, т. (у Рисну) уійе еомун ; кртин>а. самоћоваше, п. ЬйЗ єіп[йшє СеБеп, уііа воіііагіа. самоћовати, моЬуіём, у. ітрй ййеіп ІеБеп, зо. Іііагіат уііат а§'еге: Бо.ъе іе самоЯовааіи него срамотоватн. самоун, т. Ьег @е№)йіегпепЬе, аиіойійасіив. самоуче, чета, п. т. ). ђаче, еіп ^іпЬ, ЬйЗ ођ^ пе 9)?еі|їег ооп [е№)ї Іппіг риег аиіойійасіиз. САмбхРАН, а, о, Ьес |'іф ГеГБ(Т псіђгеп тп|'й чиі 8е ірзе аііі: Па што ће ти саморана мар;а САМбхрдницА, й жена ко)а шшога нема (несни самун, т. ]. колач. самур*, т. Ьег ЗођеГ, тизіеіа гіЬеИіпа Ілип: Скнде с главе самур н челенке самур-џалиак, ш. т. р од самуровнне калпак: Самур-калиак на очи намнче самурли*, аф. іпйесі. од самура, 3°&ей, е реііе гІЬеІІіпае: А на главу самурли каллака самурли.тл, й т. ). капа, Ьіе ЗоБеітіі§е, тііга е реІІіЬііз 2ІЬе11іпІ8: А на главу капу самурлгс/у самуровина, й ЬйЗ ЗоБеІїей, реіііз гіЬеІІіпае. САМЦАТ, і САМЦИТ, іа, о, сй сам.