Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

САРАЛ 606 САСТНЋИ сарал*, сарана, га. Ьа$ ©егаіі (Ьег фоО/ аиіа. саралёвац, вца, га. уісіе Сараіли]'а. сараЛевка, Г. §іпе коп Сараіево. саралево, п. ©іаЬі іп 23о|піеп, игЬя Вовпае. саралевскй, ка, ко, ооп Сараіево. саралевче, чета, п. еіп ^зйпдііпдооп Сара)ево : Што ће мене ломче Бнограче Кад мн може запаст’ Сара]евче ■Сараллила, ш. ®іпег ооп Сараіево. сарАЛ.іикА, й (у Уж. н.) некака іабука, 2Ггі 2ГрреГ, рогаі §епиз. саранити, сарапйм, уісіе сахранити. саранзЙвавье, п. уісіе еахран>иван,е. сараНіЙвати, раауіём, уісіе сахрааиватн. сараори, га. рі. Ьіе ЗОБейег (^. 05. Ьеіш ©іга[= (епбап), орегае. сарач*, сарача, га. Ьег ©аШег, зеііагшв. сарачев, а, о, Ье5 ©йіііегф «еііагіі. сарачкй, ка, ко, ©йіііес;, веііагіогшп. сараџа*, й (у Срн]ему) і) уісіе срдобол&а. 2) некаква коаека болест (рано), еіпе 21г(: ФїегЬећапЏеіі/ гаогЬив диЫапі едиогига. сараџика, Г. некака трава, ко)ом се сараџа лиіечи, еіпе 2Ггі ^(їап^е, ћегЬае ^епив. сарезати, режём, а, рй уісіе срезатн. сарезйваже, п. уіДє срезнваае. сарезйвати, рёзуіём, V. ітрй уісіе срезнвати : И погане нокте сарезу]'е сарилёз.анье, п. оегбай о. сари)езатн. сарилёзати, сариіежём, V. ігарГ. (у Боци) уісіе срезиватн : А трећн му нокте сари]еже сарка, і\ еіпе 2Ігі ЙВіІЬепіе (Ьіе їаифепге?), іпег§и8(?). Гдіеко)н кажу да се сарке могу )ести и на велики петак. сарма*, Г. еіпе 2Ггі ^йііеіе, шіі ЙВєіпійпЬ оЬег шитісйеіі, агіосгеаіів ^егпік. сарук, га. (рі. ^еп. сарука) Ьес Згагбап, ііага, сГ. чалма : И дигнути цару сарук с главе Од сарука н од )'атагана сарум, у прнп]'еву: А) ђиди сарум де саручина, й аи§га. о. сарук. саса, Й (уос. сасо) їпетопе, апегаопа рііЬаІіііа ргаіепзіз Біпп. сасанути, сасанём, уійє сасахнути се. сасахнути, сасахнём, у. рй оегЬоггеп, ехагезсо: ала ]'е ова дрво сасахнуло ! сасвилем, \, . ч ,, >сасвйм, Кса св^ем) ДйпДіф, решћіа. сасећи, сасечём, (нст.) уісіе еасіећи. сасёцаиье, п. (нст.) уіёе саси)'ецаіье. сасёцати, сасёцам, (нст.) уі(1 е саспіецати. сасецати, цам, (ист.) уісіе сасіецати. сасилёцаіье, п. (іуж.) і) Ьаг ^егппіефаиеп, (іесівіо. з) ЗчГйштепђйиеп, сопсізіо. сасилёцати, сасн)'ецам, (іуж.) ЬаЗ у. ігарй сас)ећн. САСИИАІЬЕ, П. ЬйЗ ^рІПЄІп[фцНЄП/ іпйшо, сасипати, п.ім (шьём), V. ітрй (цпеіпІ'фіШеп, ђіпеіпсцереп, іпйипсіо. сасйцаіье, в. (зап.) уісіе сасн]ецан.е. сасйцати, саснцам, (зап.) уісіе сасн)ецатн. сасицати, цам, (зап.) уЫє сасіецати. саслећи, саси]ёчём, V. рй (іуж.) с) н. и. дрво, гране, йЬђйпеп, ђегипіегђйиеп, ёесісіо. 2) н. п. главнцу купусау лонац, $ц(йтмеп*, ђіпеіп(фпеіЬеп, сопсЫо.З) кућу, т. ]. начннити Іе на с)ек. САСЛЕЦАТИ,цам,У.рЙ(ІуЖ.)ђІПЄІп(фпЄІЬеП,ІПСІ(ІО. саслушати, шам, V. рй |огеп, аийіо. сасма, (е^Г/ уаІДе, пішіз, сй веома, врло. сасннти, нйм, у. рй уіДє усннти: Вђав сам тн санак )а саснила Сан саснила воіводнна Стана сасрёд, (шіі §еп.)есп Ьее ЯЇЇІііе ђее, е гаебіо : Вика стража сасред ножа Сасред Бишћа Попрженовића сасрйд, (зан.) уіДє сасред. слотавак, саставка, га. і) Ьіе іСегЬіпЬцп^, їипсіига, н. п. кад се хльебовн у пећн саставе. 2) уісіе саставцн: На саставак Саве и Кораве саставнти, вйм, у. рй <) ^пСйютепбеіпзеп, йасеге иі 8Іпі зітиї. 2) кад барут у пушке на чанку плане, па се она) у цніевн неупалн н пушка не пукне, онда се каже да )е пушка планула, а нніе саставнла : Ал’ нм пушке не ѣе да саставе-. Свака плану алн не састав.ьа 3) н. п. не саетавише двніе годнне дана за)‘едно, т. ). растали су сепри)'енего су се двн)Є годнне навршнле. саставлаіье, и. Ьй^ ЗчГйттепбгіпзеп, соііесііо, соп§ге§'аііо, іипсііо. слсстав.ьати, л>ам, у. ітрй і) ^иГйтшеп6пп$ЄП, Іип§-о. 2) уіДе саставнти 2 : Свака плану, алн не саставла саставци, саставака, га. рі. і) Ьег Огй, то 23. $теі 5‘їчіТо іи(йтшеп(ііереп, ЗиГйттеп^ (Іпр, сопйиепіев, іипсіига. 2) у кошу воденнчноме доже гд)е )е кош као настав.ьен: нма ли )ош колнко жита у кошу ? — до саставака. САСТАЛАН.Е, И. Ьй$ Зч^ШтеіЙГеІреП, СОПУЄІ1ІІО. састалатн се, )ём се, у. г. ітрй ^ц(йттепіге^ (еп, СОПУЄПІО. састанак, станка, га. Ьіе Зиіатшепбт^, Ьег ^оп^ге^, еопуеійиз, сй станак. састанути се, нём се, уісіе састати се. САСТАРАТИ се, рам се, V. г. рй |Іф шп еІШЙ^ Ветііђеп/ ©огре ігадеп, ст-ат ЬаЬео. састати се, с.танём се, у. г. рй ^[атшепіот: теп, сопуепіо, сй стати се. слстигнути, нём, у. рй уісіе састнћи : Ако ли ми не састигнеш вилу До поноћн браћу састигнула састнћи, састигнём, (састнгао, гла) уісіе сустнћн: Данас би те Новак састигао —