Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СЕФТЕЛЕИСАТИ 678 СИГУРАН сефшеша. а) )'еЬес ипЬеге ес(1е ©ебсаифооп еіпег ©офе, изиз геі ргіпшз. сёфтелеисати, леншём, уісіє сеФтеясати. сефтеисати, ишём, у.рГ. учинити сєфтє,сГ. ручити се. сефтецида*, т. Ьіе ег(їе ^ипЬСфа^б ргітиз ЄП1І.ОГ. сехир’', т. і) уійе чудо. 2) чиннти што сехир, уісіє сехнрити. сГ. сенр. сехирити, рйи, V. ітрГ. чнннтя сехнр, 25е= ігафіеп, сопіетріог, сГ. сенритн. сёцавац, авца, т. (ист.) уісіє сіецавац. сёцалица, Г. (ист.) уісіє сіецалнца. сёцало, я. (ист.) уісіє с)ецало. сёцасье, п. (ист.) уісіє сіецаае. сёцати, цам, (ист.) уісіє с)ецати. сёцкаеье, п. сііт. в. сецаае. сёцкати, кам, (Зіт. ». сецати, сёча, Г. (ист.) уісіє сіеча. сечіїва, п. рі. (ист.) уіёе С)ечива. сечйвица, Г. (ист.) уісіє с)ечивица. сёчимицё, (ист.) уісіє с]ечимице. сёчка, Г. (ист.) уісіє с)ечка. сёша, Г. уісіє сёка. сёіика, й (у Бачк. особито у поскочицама) уісіє сеша. си, 0 веіфШ (їф )ЄСИ гоіе сам $и іесам. 2) гд}ешто, као и. п. у Сри]'ему и у Славоніи, говори се н. п. уз.ми си, осн]'еци си хл>еба. СЙВА, Г. Ьес гофе фагісіереГ, согпиз зап§чііпеа. сйбин», ш. йрегшапп(ІаЬі, СіЬіпіаш. сйбшьанни, т. (рі. Сибиаани) (5іпег всп ^егтапп(їаЬі, СіЬіпіепзіз. СЙБИН.АНИН лінко, іп. Осим онога што се у наши;ем народнн]Єм т'есмама п]‘еваоСибнааннну Ланку и о аегову нећаку Секули, )а ѣу овдіе да кажем само шта се о іьима нриповсцеда. Високи СтеФан ндућн С ВО)СКОМ из Московс.ке у Србиіу дође у Будни на конак, и онд)’е Мацарска господа видећн га онако высока и лніепа зажеле иыати од іьега порода, н у разговору запитаіу га дали би се у во]сцн аегово) могао наћи добар ждріцебац да опасеанхову кобилу да би и они запатили тако лиіепиіех н добрн)'ех кожа, а он им одговори : „би, за што не би?” Кад буде у вече они му пошал>у лн^епу діевофу да ноћн с аиме. Кад се он стане изговарати, каже му се да )е он то обрекао учннити ; тако он д)ево)ку прими и преноћи саоме, н сіутрадан у)утру па растанку даде )0) прстен и рече ]0): ако роди мушко да му наді’ене нме Ранко, ако ли рода женско, .Тста, и пошто ди]ете одрастеда мудаонаі прстен. Одатле се он крене и отнде у Србиіу, а ДІево]ка послніе девет міесецн роди ДВО)Є и мушко и женско, И ПО ІЬЄі ОВОІ наредби надіеиу мушкоме нме Ланко а женкоме Ланьа. Пошто Ланко мало поодрасте и стане се с діецом играти, гд)е се скаче он одскаче, гдіе се рве, он обара, гд)е се камева меће, он одмеће, гд]е се трчи, он утіече: за то му стану д)еца завидіетн и као подсмніеваіући му се говорити да он нема оца него да ]е копиле. Кад се то Ланку досади он іедном навали на сво)у матер да му каже ко ]е їьєгов отац; на то му матн даде онаі прстен, а кад он уіьзагледа и проучи шта се на аему пнше, он рече: „међер сам ]а іеднога цара син!” и за то ]'е послніе ишао у Србиіу и био се с Турцнма као тражећи своіу очевнну. Лан>а се уда и роди снна Секулу, коіи ]е у народниіем піесмама поиаувише са своІиіемуіаком. Прнповиіеда се да су их Турца }едан пут тако разбила да се нніесу могли вратнти правиіем путей у Маџарску, него да су некуда прекоСрбніе нпреко Херцеговине само са дванаест -ъудн поб)Єгли у Дубровник, и да су их Дубровчани ондіе обоіицу измоловалн и да се ]е говорило да два .ьепша човіека онд)'енн]есу дошла. сйбшьскй (Сйбиаскй), ка, ко, ^>егтаппД:аЬї іег, СіЬіпіепзіз: Да тн да Бог, Сибигьска воіводо! Да добиіеш цара на Косову сіібов, а, о, гсп Лрагйчереі, согпеиз. сйбовина, ї. Лрагіпезефоі^, Іі§пит согпеит. сыв, а, о, .дГіШ, сапиз. сйвал>, т. Ьег ©гаиі'фіттеі, есріиз сапиз, с Г. сивац: Наіпрвога на кожу сиваиьу сйвдїье, п. (зап.) уісіє сиіеваае. сйваст, а, о, уісіє свв. сйвати, сйвам, (зап.) уісіє сніевати. сивац, сйвца, во. сив коа, Ьес ©гаиі’фіюшеі, е^ии8 сапиз : нрође сивац Крушевац, і(ї гогбеі! сйвёр, снвера, т. (зап.) уісіє сіевер. сйвёрнй (сіівернн), на, но, (зап.) уісіє с)евернн. сйвнути, сйвнём, (зап.) уісіє сиіевнути. СЙВОН.А, т. сив во, еіп ^гапег ОфЗ, Ьоз сапиз. сйвоіыін, а, о, ЬеЗ сивоаа, Ьоуіз сапі. сйву.ъа, С снва крава, згаие^іф,, уассасапа. сйву.ьин, а, о, Ьег сиву.ьа, уассае сапае. сйвчев, а, о, ЬсЗ сивац, ециі сапі. сйга, Г. Ьсг зіаіасіііез, сГ. седра. сйгет, ш.: Ето браца од Стеша, Носи сукау од скерлета сйгло, п. (у Дубр.) уісіє сндло. сйграти, снграм, у. рГ. ђсгаЬіап^еп, заНаиз сіезсеисіо. сйграти се, снграм се, (у воів.) уісіє играти се: А четвртв, не страм се шанме сйгуран, рна, рно, (наівише но зап. кр.) |ц фсг, зесигиз, сГ. ноуздан, іамачно.