Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СЛЕЖАТИ 685 СКАСАТИ СЛЕЖАТИ СЕ, ћам се, V. г. ітрГ. (іуж) (їф ІХІППЄХП, ГЄШІПІ8СІ. с лежи, сніёчёч, а'. ішрГ. (іуж.) і) ђаиеп, Гфпеї= Ьеп, зесо. 2) воденицу, Беіраиегі, сотрип§'о. слёжи се, сиіёчём се, т. г. ітрГ. (іуж.) |їф (фіа^еи, ри§по: Па се бнше и с)‘екоше с Турцн слёцавац, авца, іи. (іуж.) т. ). купу с, дг[фпіііепеё &гаиі, о1и8 сііззесіит. слёцалица, Г. (іуж.) 1) еіпе 2Іхі Ш?е|Тег, ит Зіефф, @етй(е Пеіп ^асБеп, сиіігі §жпиз. 2) чнм се лан снтно пребиіа. слёцало, п. (у Дубр.) уіііє кресиво. слёцаіье, п. (іуж.) ЬаЗ фаиеп, ѲфпеіЬеп, зсіз8І0, 8ЄСІІ0. слёцати, цам, V. ітрГ. (іуж.) н. п, купу с, Іхиіеп, (фпеіЬеп, сііззеео. слецкііье, п. Йіт. в. сіецаіье. слёдкати, кам, <1іт. о. сіецатн. слёча, Г. (іуж.) і) аБзеђаиепе Зтефе а(9 ЙВіп; їех^иіїгх, Ггопсіез сіезесіае рго раѣиіо ћіЬегпо: остале козе на с)'ечи(0ех Ох1). 2) Ьа5 ЕПіеЬегбаиеп, саеёез: Што би Турак’ за с)'ече ис]ече, За преда)'е што би то предаде слечйва, п. рі. (іуж.) ©фпеі&е^піїгишеиіе, івзігитеніа зесіогіа. слечйвица, Г. (іуж.) оно гвожђе што се іьим сніече воденнца, Ьег Ш?еіреГ Й5е= Баиеп Ье$ ШйђЏеіпеї, зсаіргит. слёчюіице, абу. (іуж.) тіі Ьег ©фпеіЬе, зесишіит асіет. слёчеа, т, (іуж.) Ьег ЛрасБегІіпд, зігатепіит сопсізит. СЛУТРА, (Іуж.) шогдеп, сгав. слутрадан, (іуж.) Ьеп їад Ьагаиі, розігібіе (Гг. 1е Іешіешаіп.) слутраішьй, жа, же, (іуж.) і) тог^епо, сгавііпи.в. 2) н. п. сіутра ]е недіельа, кад по сіутра дође прва недіел>а, онда ће бнти сіушрашни дан: сіутра мени а у суушрагип>и дан теби. слутредан, с^уТрадаНСЛУТРИДАН, і СКАВЛИЦА, Г. (у Рисну) у женске кошулье горнш кра) половина до по)аса, коіи ]'е од л,епшега платна него дожи (ко)и се не види). сГ. кошульац. скадар, дра, т. &іиіахі, 8собга: Град градила Скадар на Бо]‘ани У би]'елу Скадуу на Бо]'ани скадарка, Г. () жена из Скадра. 2) 21x1 гНеЬе ипЬ їваибе, уіііз §епиз. скадарскй, ка, ко, воп Скадар. скадранин, іи. (рі. Скадранн) §іпес воп Скадар: Што іе сестра паше Скадранина сказалжа, Г. Ьег Зеідес оп Ьег Ііфг, ігиієх ћогоіо§іі, §потои. СКАКАВАЦ, авца, т. () Ьіе ©ец[фгесБе, Іосивіа, сГ. шашка. 2) у нахиіи Сокоскоі у селу Кошльу )едно м]есто гдіе вода скаче с велнке висине, сГ. с.коковац. скакавица, Г. і) Ьег ©фіоргіереі, оЬех зегае. 2) игра у коіо) се скаче ко ложе далье или внше прескочнти. 3) у блату Скадарскоме некаква риба, из ко)есе вади авгутар. скакалйпіте, п. Огі то 5е[ргипзеп тогЬеп, 1осиз ићіоііт закаіит еяЕ: Мнлошево скакалиште (у Йадру ниже Гжиле). скакало, и. /) (у Ц. г.) приіелаз наводи гдз'е се прелази скамена на камен: На скакало више Подгорите 2) рі. скакала, сГ. Кралевића скакала. скакаіье, п. О ЬоЗ ©ргіпдеп, заііаііо. з) Ьа9 ©Іеідеп/ ргеііі аи§'тепіит. скакати, скачём, V. ітрГ. () ІргіпдеП/ заііо. 2) н. п. ци]ена, вино, (Іеідеп, сгезсо. скакач, скакача, т. Ьев диіе ©рпидев, заііаіог. скакутаіъе, н. <3іт. в. скакаже. скаку тати, скакућём, <ііт. в. скакати. скала, й (у Ц. г.) I) тісіе стніена. 2) \Ые свела: Све су наше скале затиснули 3) рі. скале, Ьіе ©ііе^е, зсаіае, сГ. екалинн. Кад погледа води у скалине, Ал’ су води скале поквашене л) (у Славой.) уісіє крншка: сиіецн ту іабуку на скале. скалабурити, скалабурйм, V. рГ. слніешати ствари ко]е и не иду заіедно, ©афеп, Ьіе ніфі ^и(атшеп ра(Теп, ипіег еіпапЬег ті^ (феп, вегтівгеП/ гез бізсгерапіез регтізсеге: сасма ]'е много скалаб'урио, не знам како ће раскласти. скалйни, скалйна, т. рі. (по зап. кр.) Ьіе Злерре, зсаіае, сГ. скала, басамак ; И отиде уз скалине, Пак изађе на чардаку ск.алье, скальа Г. рі. (у Слав.) комади од иверІа, фоІ^аБ^сШе, загтепіа. скаменити, нйм, V. рГ. кога, вев^еіиевП/ {и ©іеіп шафеп, Іаріо. СКАМЕНИТИ СЕ, НЙМ СЄ, V. Г. рГ. ВЄГіЫпЄШ, ©іеіп шегЬеп , Іарібезсо : Усе;ину срце скамени се с КАМИЛА^ Г. (рі. §еп. с.камй]‘а) (у воів.) ЬієііЗйпЕ іп Ьег 0фц1е, зсаішіит, с Г. клупа. сканити се, сканйм се, уійе наканити се. скажйваже, п. Ьа^ ЗанЬегп, сипсіаііо. скаіьйвати се, скажуіём се, V. г. ітрГ, ^аиЬегп, сипсіог. скапаван>е,п. Ьо9 ІІтЕоттеп, тогз. скапавати, скапавам, V. ІтрГ. шпЕоттеп, регео, тогіог. скапати, пльём, V. рГ. и. п. од глади, од зиле, ишЕоштеп, регео. СКАПУЛАТИ, лам, V. рГ. ехђаііеп, ХЄІІЄПг 8ПІУ0, сГ. спасти, сачувати: Авизан на пола скаиулан. скасати, сам, V. рГ. ^егабіваЬеп, §габи Іоіиіііі сіезсепсіо: Не да скасаш’ Турку низ Котаре —