Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СЛАМЕН 691 СЛЕЋИ се слаиен, а, о, (у Ц. г.) н. п. кућа, ©4гсф*, зігашіпеиз, сГ. сламан. саамка, і. Ьег фаіт, саіаптз. сламнй, на, но, ©Сгої)*, зігатіпеиз; сламна трпеза, сР. сламннца 2. сламннца, Г, (у Боди) () уісіє сламиьача. 2) од прнлнке као врећа напужена сламом ско]е се )еде од бадаега дне до налога божића. слімн>ік, т. од сламе што се меће на сто по чаршаву. сламн>ача, Г. Ьег ©Ьго^асЕ, заесиз зігатепіо геГегІиз, сћ. сламннца. слімчица, С. біт. о. сламка. єлан, слана, но, (елани, на, но) де^іЦеп, заіІііиз, заізиз: пружнтн коме слану руку, (У Ц- г.) као ласкатн (као марвинчету кад се пружи соли), слана, Г. (асе. слану, рі. слаяе) Ьег ЕКеф, ргиіпа: Да не би]у слане и шаеговн По ливади цвв]ет расцватио сланац, нца, ш. і) тако кажу у Буковину да се ондаппьа кисела вода звала отпри]е, 2) (у Славон.) уісіє стнпса. сланача, ї. уібе слатнна. сдандарити, рйм, V. рГ. н. п. гаће, уібе ,слиндарити. сланйк, сланйка, ш. () ЬаЗ заііпит, сі‘. сланнца. 2) Ьіе гоеі$е|їе 2ГгЬ 0Й?п[йШ заІіз ^еттеі §епиз оріітит. с лани на (сланйна), Г. Ьег ©ресі:, Іагбит. сланиница (сланйница), Г. біт. о. сланйна: Сланинице сласти Пуна ти си масти сланнца, У. 1) уЫе сланйк 1. 2) (у Боци) уісіє солара. 3) (у Дубр.) солена кожа, ко]а се посли)е не може добро осушити, и тежа )е. сланкамен, ш. у Срніему село и у аему слан нзвор, а внше аега зндина од старога градића: Нагао као зец на Сланкамен. Код Сланкамена нма мала црквица за ко)у се приповиіеда да ]у ]е зидао Зма]огвьени Вук, ко]и ]‘е онд]е С]едћо. сланкамёнац, нца, т. §іпев коп Сланкамен. сланкамёнка, Г. 9 еіп Згаиеп^іттес воп Сланкамен. 2) грожђе : бн]ела сланкаменка, гоеі= $е Садбееге, црна, (фтаг^е Зйр^пег. слапити, пйм, V. рГ. уісіє зграбити, шчепати. слаптати се, слаггћём се, V. г. рГ. сГ. склептатн се. сласт, {. Ьіе @й|пдїгіі, 2ВоГГи|ї, биісебо, уоІирЬаз, с Г. сладост. слати, шлеи (шалём), V, ітрі'. (фіеїеіц тіііо сГ. пратнтн. слатнна, Г. <) гд]'е извире или пиштя вода слана или накнеела, те долази стока и лиже, и по томе се многа села тако зову, а у Б]елопавлићима и некака вода: Треіш в]етар од во де Слатине слаткйш, слаткнша, т. ©й|)ідїеіЬеп, Сес?ег= 6і(]еп, беіісіае, зсііатепіа. слатковина, Г. уісіє пбпонац. слаткогрм, т. (у Ц. г.) мало дрво ко]е има црвен цвн]ет ли)'епога миреса, еіпе 71їі ©іешф, Ггиіісіз §'епиз. слаткоран, а, о, уісіє слаткохран. слаткохран, а, о, (уЦ. г.) ко)н слатко )еде, Ьеш Ьіе@реі(еп диі (фтесЕеп, сіЬогит арреІепз, сС злохран. сліхак, хка, хко, (сотр. слакшй н слагли) (у Хрв.) уісіє ієфтин, ци]ене. сдачица, С Ьег ©егЦ, зіпарі, сГ горушица слёваіье, н, (нст.) уісіє сли)еван>е. сдёвати, слёвам, (ист.) уісіє сли]евати. слёгнути, слёгнём, уісіє слећи. сдёд, ш. (ист.) уісіє сли)ед. слідити, дйм, (ист.) уісіє сли]'еднти. слёдити, слёдйм, у. рГ. 5і(е шафеп, §-Іасіо. с.рёдити се, слёдйм се, т. г. рС 5і[е шег= Ьек, §-Іасіагі. слёз, т. (ист.) уібе шлез. с.іезйна, ё. Ьіе 50?і^, зріеп. слёзовача, Г. (у Сри]‘ему) велика, ШЗаіЬтаіве, таіуа зііуєзігіз Біпп. Слёзовина, (ист.) уібе ш.ьезовина. С лена, ї. (у Боци) §Гціф, аезіиит тагіпогит ассеззиз; слека и одслека, сС плима, ослед. Слёме, п. (ист.) уібе ішьеме. слёп, слепа, по, (ист.) уібе слиіеп. слёпац, пца, т. (ист.) уібе сли)'епац. слёпачкй, ка, ко, (ист.) УІбе шлепачкн. слёпети, пйм, (ист.) сли)ешьети. слёпити, слёпйм, (ист.) уібе слиіепити. слёпити, пйм, (у Сри]ему) уісіє слепети. слёпйћ, слепйћа, ш. (у Сри]ему)<) уібе слиІепац 2. 2) слепићи у ішъивику, т. ). мали шліивнћи, ко]и нз земле око шлива нзникну, Ьіе Шё§епСргсіУс, ШаиЫх, зіоіо. слёпица, {. (ист.) уібе шлепица. слёплёиье, п. (ист.) уійє слн)еплеке. слепота, ї. (ист.) уібе шлепота. слепоћа, Г. (ист.) уісіє шлепоћа. слЕНЧОВОЂА, т. (ист.) уібе шлепчовођа. слёсти, слёзём, (ист.) уібе слести. слётаіье, п. (ист.) уісіє слиіетаае. слётати, слёћём, (ист.) уібе сли]'етати. слётети, (ист.) ^слётйм, у. рГ. і) ђегаЬфе; слётити, (зап.) ^еп, беуоіо. 2) уійє салеслётлети, (Іугоз.))т]етн: Па ]е слеЯе са четирн стране. слётнути, слётнём, V. рГ. біт. в. слет]етн. слёћети, слётйм, (]'уж.) уібє слет]ети слећи, слёжём (слёгнём), V. рГ. >) (око Имоскога) момка и д]ево]ку, ^иСапшепітфгеп (5бгаиі «пЬ ЗЗгаиіізат)/ согатіио соіуи§ез, сГ. свести. Кад (кум и д]евер) слегу момка И Д)ЄВО]Ку, ]едно другоме одри]еши (предкьима) кра]еве од халина К0]еіїе се скидати. 2) слећи рамеиима, Ьіе 2Гф(еіп ^исЕеп, піћіі сегіі гезропбєге. слёћи се, слёжём (слёгнём) се, у. г. рГ. <)(їф ^[аттепІейеИ/ сотропц рд.: 44 *