Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СПАСТИ 702 СПЙСАТИ ШіЬ спало вино. 3) спадох с ногу, н. п. од многога хода. спасти, спасём, V. рГ. хгіігп, всгуо : Спаси Бог ! (кад се наздравла) сй спасу] се. спасти се, спасём се, V. г. рГ. ||їф геііеп, зегуагі. спасуй се ! само кад се наздравла, сГ. напн)атн, наздравнти. спати, спйм, уібе спаватн (алн се слабо говори него се чу]е у п]‘есмама, н. п.): А под баріак црни змаіу спаше Лего спати, Бога зватн. Бог се деси на небеси Ма]ка ми ]е драга, Сису ми )е дала, Другу рекла дати Кад пођемо спати. спахила, т. (рі. §еп. спахи]а) і) Ьег ©ШііЬ; ђегг, йотіпиз йнкіі.У Србиф су били, ауБосни и у Херцеговинн вала да су и сад спахи]'е на]божи луди за народ. Босанскн су беговя готово сами спахи]е од свн]'ех онн)ех земала; и готово сви нмаіусвоіекуле и дворове по селима у Босни н у Херцеговнни, и тамо сіеде.Гд]еко]и )Ош има]у стара Српска подри)Єтла,н. п. .Ъубовићи, Видаићн, Бранковићи, Вилиповићн, Тодоровић и т. д., али опетнеспомиау радо да су кад Србжи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине ]едан, него говоре Српскн као н осталн Србли. Спахи)е узнмаіу десешак од жита и у новцима од ожежешцех глава (око два гроша) главницу (у име десетка од поврћа и од осталіцех усуева и други] ех ситница). Спахи)е обично иду у )есен и зими по сво)нм селима, те купе главницу и дес.етак. Они нема)у нигд]е сворцех нам]есника по селима, нити)еобнчаі да нм се шторади. Кад спахи]‘а дође у село, он од)аше код каквога газде, гдіе )е пространа и ли)епа куйа, па му сви селаци да)у за )ело што треба. Слабо ко]и спахи)а иде по селу да гледа колнко )е ко]и набрао, него пита н. п. „Е Радоица! колнко си ти ове године набрао кукуруза ?” Ако Радоица рече да ]е набрао 20 товара, а он пита н>егова сус]еда ]ели то истина ; ако сус]ед каже да ]ест, а он онда рече: „Е море на тво)у душу.” Ако ли Радоица одговори да )е поси)ао доцкан, на убила слана кукурузе, или да)е поплавнла вода, или побила туча, па ни]е набрао ништа, онда спахн)а (т]ешећи и себе и іьега) каже: „Даће Бог до године.” Осим поменутога десетка и главнице давала се спахіфіма на винограде тулумина, на свшье жџровница (по коІу пару од свакога свиіъчета по колнко му се каже да нх ко нма), на кошнпце ко их )е дршао од сваке по онолико по што )е онда ока меда или десету кошницу ко их много има, по нешто на воденице и на казане; али се на многи)ем м]естнмаи од овога по нешто узимало у главницу, ко]а за то ни]е била свагда и свуда іеднака. Многн се селаци погоде са спахи)ама, па им плаћаіу офеком на годину; тако су н. п, Тршиѣани (гд]есамсе ]'а родио) плаЬалн своме спахн]и на годину (0 гроша од ожеаене главе, па више нншта (ту му ]е и главница и десетак за све). сС читлук, читлуксахибиіа. І) (уБоци) мужевли стриц. спахилин, а, о, Ье$ спахфа, йотіпі. спахйлница, С ЬіеѲійфгаи, ихог тоу спахфа. спахйлнскй, | - кб ^еггСфа^іГіф, йотіпогит. спахилски, \ у 1/1 П спдхйлук*,т.Ьа6 ©іф Ьіе ЛреітГфсфЏаІіГипсНііт. спіхо, т. (у Рнсну) жене зову д]'евера. спачва, Г. уіёе студба. спевававье, п. (ист.) уісіє спіеваваае. спевавати, спёвавам, (ист.) уійе сп]евавати. спёвАти, ван, (ист.) уісіє сп)'евати. спейте, С рі. уісіє спенза : Сиенђе су му помаіькале спёнза, Р (по іугоз. кр.) ЬаЗ ©еіЬ, ресипіае, сГ. новцн, благо, трошак: Али ти бабо не даде, Алн ти спензе нестаде Сегменима сиензу небро)ену спёнџати, џам, V. рГ. (у примор.) уійе потрошитн: Ми и остади што сиенџали, то Бог намирио! (кад се наздравла). спёти, (спеди (?), т. ].да буде зфев велики) обича] )е по Бачко] рећн кад се уђе жени ГД]Є сну]‘е. спет.ьаван>е, и. Ьаё Зи^аттепї'пцрфеп (тії Зшігп), сопйЬиІаІіо. спет.ъаватіі, спёт.ьавам, V. ітр(. ^ц[аштспЬіпЬеп (тіі 3>»йн)/ сопйЬніо. спёт.ъати, .ьам, V. рГ. ^иђаї'еГп, фІпорфпфЬиІо. спечадитп, спёчалйм, V. рГ. шцђ[ат егшегбеп, ф(ашшеп6ппйепг орегозе сотраго. спёшати, шам, (ист.) уійе сп]ешати. спиваваше, и. (зап.) уісіє сп]еваван.е. сгшвавати, спнвавам, (зап.) уійє сп)евавати. спйвати, вам, (зап.) уігїе сп]еватн. спйлл, Г. і) (у Дубр.) Ьіе ЛрВђІе, сауегпа, сГ. пећина. а) планина Граховска : Од Труб]еле до Саиле камене спила, Г. уїсіє спила 1: И полетну С ђеВО]ЧИЦОМ У те спиле камените СПЙН.АТАК, тка, т. (у Кнніьу) уіііе прн]ечн.ак. сїійра, т. (ист.) уійє Спнро. спйравье, и. Ьа$ ?№(рй(еп/ (Зећиіо. спйрати, спнрам, у. ітрГ. аЬГриіеп, ёеіио. спирйдон, га. ©рігіьіоп, Брігійіои. спйрине, Г. рі. (у Сріцему) уїсіє сплачнне. спйрити, спйрнм, у. рГ. ап(афеп, зиссепсіо: спнрио све, т. ). потрошно. спііро, га. (іуж.) ћур. 0. Спнрндон. спйсати, спйшём, у. рГ. ресфіТеп, сопзсгіЬо: спнсао книгу.