Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СРЕ1ІАЧКЙ 709 СРКЛЕТ СРЕМАЧКЙ, ка, ко, |їгті[ф, вігтісіш, вігшіепзіз. сремица, Г. (ист. и іуж.) Ьіе ©ігтіенп/ Гетіпа 8Ігтіеп8І8. среаіичица, С (]іт. о. Сремица. срёмкшьа, Г. уісіє Сремица. срёмскй, ка, ко, уісіє Сри]'емскн. орёмуж, т. (нст). уісіє сриіемуж. срёііужа, Г. (ист.) уі(іе сри]емужа. срёмуш, ш. (нст.) VIсіе сри]емуш. срёмуша, Г.(ист.)\’іс1е сри]емуша. срёсти, срётём (срётнём), (срёо ц.срно, сре.га) V. рй Берерпеп (еіпеш), оѣуіапг Но сиі. Над ко у іутру на]приіе сретне мачку, или етару жеву, врло му іе то непово.ъно, ]'ер се мисли да ће она] дан бита несрећаи.'А иутницима )е наінеповодниіе кад сретну попа или калуђера, и многи, н. п. у Бачко], кад С]еде на колима, узму испод себе си)ена, те баце за жима. срёсти се, срётём (срётнём) се, V. г. рй еіпапЬег Ьере<)пеп, оЬуіат Но. срёта, іи. уЫе Срето. срёталац, таоца, т. Ьег ап 2ГлЬегс ђеі\тдеЏ ит [іе дгйіТеп, осспгзаіог. срётан, тна, тно, уі<3е срећан. срётанье, и. Ьаз ЯЗедерпел, оЬуіат іііо. срётаоштина, Г. йаз Зп^езелВоттеИ/ оссигваііо: Угледаше у мору ђеми]е, При]атеже у сретаоштину срётати, там, у. ітрй Ье^езлеП/ оЬуіат Но. срётати се, там се, V. г. ітрй [іф Ьедедпеп, оЬуіат йо. срётен, т. Жаллзпаюе, пошей уігі. срётениле, п. ЗДіагіа -^еітГлфцпз, уізііаЬіоМагіае (2. З'е6с.). Србди кажу да се тада среше дето и зима. срётилац, срётиоца, т. уісіє среталац : Оно ни]е од ІІераста Ба)о, Него наши брзи сретиоци срётжй, иа, аё, уісіє сретан : Вод’ )е, води, младн йово, сретгъа ти била! срето, т. ЗДіаллзпаше, потеп уігі. срёћа, й ЬаЗ ©Гйсї, іёгіипа. срёћа, т. (ист.) уісіє Срећо. срёћан, ћна, ,йно, .дГйсЄГіф, Гогішіаіив. срёћан, т. іШаплзлате, потеп уігі. срёћи, срёчём (срёкнём), у. рй Ьифіїођігел, зуііаѣаііт ейёго. срёьііо, т. 9)?аппзпате, потеп уігі. срећо, т. (]уж.) ћур. о. Срейко. срёш, срёша, т. (ист.) уійе сри]еш. срж, й і) н. п. у дрвета, у зове, Ьаз ЯЙагї) тесіаііа. 2) у чиру, Ьег (І'ііег, рия. сржеа, й (у Дубр.) уЫє срдіьа: Постеда и трпеза нема сржбе. срзнути, нём, у. рГ. [раппеп/ ал^гепдеЛ/ іпІепбо: Рсом срзни, руком врзи, дудски рсу СРЙДА, Й (заи.) УІ(1о сриіеда, срйдина (сридина), Г. (заи.) уібе средина. срйдїьй, аа, аё, (заи.) уЫє средаи. СРЙДОВЙчаы, чна, чно, (зап.) уісіє ередовн' [ечан. срйђ, срйђа, т. (зап.) уібе сри]еђ. срйзати, рпжём, (зап.) уісіє срезатн. сризйваіье, п. (зап.) уійе срезиваіье. сризЙвати, срйзуіём, (зап.) уісіє срезиватн. срнлёда, й (асс. срй]'еду) (іуж.) і) Ьіе ЗЇЇіііе, іпеНіит. а) Ьег їОїіШооф, Ьіе 9Д?іЬЬгиофе, Оіез Мегсигіі. срйлеъ, сри)ёі>а, т.(іуж.) тйііеге ІІЗоЬелёї'аиБе ат іаЬиіа Гипсіі гїоііі. срйлем, Сріцёма, (іуж.) ©ішіеП/ йігшіепзіз а§'ег. срилёмдц, мца, т. (іуж.) Ьег ©ігтіег, 8ігтіЄ118І8. срйлемка, Г. уісіє Сремица: Тако гцева Срур емка ђевоіка срйлемскй, ка, ко, (іуж.) [їгті[ф/ вігтіепвіз. срйлемуж, пі.Ніуж.) 2Ігі юііЬтаф[елЬеб Зчі)есрйлемужа, Н.(тй[Є/ орвопіі §'епи.ч. Срн]'емуш срйлемуш, т./расте по шуми и лишће му іе срйлемуша, Г)у устима као би]елн лук, зато га многи у продеће беру и са соли и ул>ебом ]’еду: йош се хвале да се добро хране У продеће сриремужом травой срилётати, срніетам (срй]'ећём), у. ішрГ. у п]'есми міесто сретати-. Далеко га царе угледао, На ближе га іунак ери]етао Но сри]'еЯе на будуке Турке А ђе носе мргве и рааене —■ срйлеш, ерніёша, іп. (іуж.) Ьег йВеіпіІеіп, іагіагив. СРЙкати се, у загонецн: Убнх вола бика, све се село ерика око вола бика наврх Іасеннка (бачва вина). СРйм, Срйма, иі. (зап.) уісіє Сри]'ем. срймац, мца, іи. (зап.) уійе Срніемац. срймачкй, ка, ко, (зап.) уісіє Сремачки. срймица, ї. (зап.) уісіє Сремица. срймичица, Г. сііш. г. Сримнца. срймкипьа, Г (зап.) уісіє Сремкиаа. срймскй (Срймскй), ка, ко, (зап.) уісіє СрнІемскн. срйнути се, нём се, у. г. рГ. (у Ц. г.) оЬта= дпп, тасгезсо, сГ. спасти: Да се шцеси бринуо, не би се тако сринуо. срйТіИ, срёчём (срекнем), (зап.) уісіє ерей и. срйцаі-ье, п. Ьа^ ЙЗлфІйаЬігеЛ/ вуІіаЬагшп Ні.чііпсіа ргоіаііо. срйцати, ерйчём, V. ітрС 6иф(їа6ігеп, зуІІаЬаІіт ейёго. СРЙш, ерйша, т. (зап.) уісіє сриіеш. ср ка лье, и. ЬаЗ ©фШг(еп, зогЬіііо. сркати, ерчём, у. ішрГ. (фІцг(ел, зогЬео. срклет*, т. еіп ЬгсфелЬег 23е[еђГ, іизвиз: Па од земде на ноге скочио, А на млађе ерклет учииир