Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СТАРИЦА 71& староставнё старица, Р Ьіе 2ГОе, зепех ншііег: О] старшее Османова вено! Узми мене за Османа твога старйш, старйша, ш. ,(уос. старишу) Ьег Жіе, зепех : О мо) брате старишу дервишу! старншйна, ш. (зап.) уібе старіешнна. старйшишш, а, о, (зап.) уібе стар)ешпннн. старйшйнство, и. (зап.)тібе р.таріешинство. Старишоваіье, и. (зап.) уібе стар)ешован.е. старишоватн, рйшуіём, (зап.) уібе старіешовати. стдрйпітво, п. уібе сгар)ештво. старлети, ріш, у. ітрр (іуж.) аЙ гоегЬеп, аїіегп, зеиезсо. старлёшина,іи. (іуж.) <) кутки, сшаруешина, ЬаЗ ОБегђаіірі Ьег §сшііііе, сарці Гатіііаз, раігіагеііа. Кутн>и старіешнна влада и управ.ъа кућом н свим нмааем; он наређуіе д)етнће и моачад куда ће ко]и нћи ишта ћеко)прадити; он прода)Є (с договором кућана) што)'еза прода)у, и купу)е што треба купнти ; он држи кесу од новаца, и брнне се како ће платнтн харач, порезу и остале дацй)'е. Кад се моле Бору, он ночнае и свршуіе. Кад нма каквн)ех гостн)у у кући, старіешнна се сам саима разговара, и он саима руча и вечера (у велнки)ем кућама, гд)е има много че.ьади, на]прн]е поставе на )'едно) софри старїешвни и гостима (ко)иіех у таковн)е.м кућама има готово сваки дан), а на друго) д)етићима и момчадма ко)а раде у пол>у, па онда ветерану жене и діеца). Староешина ни)е свагда на)'стари)и годинама у кући: кад отац осгари, он преда старіешинство наіпаметни)ему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бита и на)млађи; ако се догоди да ко)и старіешнна не управ.ъа добро кућом, онда кућани изберу другога. 2) старіешнна се зове ко)и управльа )едним селом (сеоски сшар/ешина, т. ). кнез или кмет какав), или чнтавом нахи)ом. У врн)еме Црнога Ђорђи)а сваки )е во)вода био старіешнна у сво)0) кнежини, а ТЗорђиіе )'е био старіешнна у сво]' Србиіи. старлёшинин, а, о, (Іуж.) Ьез старіешнна, ііііиз диі езі старіешнна. старлешинскй, ка, ко, Ьет старіешнна ГІЙ/ гоь старіешнна: Нек се знаду свати стар]ешипски старлёшйнство, п. <) 21 ті ипЬ ШЗйгЬе Ьез старІешина, Оі§-пііав тоъ старіешнна, сР старїештво. 2) што се да старіешини внпіе него другима кад се што діцели, 5лог= гапй, ргіпсіраіиз, ргітае рагіез: Дмитар иште коаа ссааруешинство, Врана кона и сива сокола старлешоваіье, п. (іуж.) Ьаз ЙЗе(е]Деп аЫ старіешнна, ітрегішп тоге старіешнна, Старлешоватп, ріешуіём, V. ітрГ. гтаріешина [еіп/ зиш старіешнна. старлёштво, и. (іуж.) уібе старіешннство: Ако ћу ]'е напит’ по сша-рїегитаву, Напнћу )е старой йуг’ Богдану старке.ьа, т. еіп аЙез їйдппфеп, зепісиіиз. старма.ін, т. абф Ьег З^егр, папиз, еР ман.о. Старнути, старнём, у. рр уісіе стакнутн. старовлашанин, т. (рі. Старовлашанн) ії5е= шођпег ЬеЗ Стари Влах, ге§-іопіз Стари Влах бісіае іпсоіа. старовлаше, шета, п. еіп Зйпдііпй гоп Стари Влах: Друго ын іе Старовлаше Павле старовлашкй, ка, ко, гоп Ьег ©едепЬ Стари Влах. староврёмешан, шыа, шно, беіађгі, аеіаіе §тауіз, сГ. средовніечан. стародрёван, вва, вно, аііеїїђйтііф, аIйі^ии8, сР. старннски. стародужина, Р стари дуг, аКе ©фійЬеп, аез аііеиит уеіиз. етАрблко, ш. уібе стари сват. староков, а, о, н. п. конь ко)и )е давно поткован, аЙ&е(фіас)еп (^. ЙЗ. ф(егЬ), зоіеаз Реггеаз апіідиаз ћаЬе’пз. старокован (старокован), вна, вно, уійе староков. староковка,Рт. і. сабльа, аЙ.де(фтіеЬе(ег ©а= ЬеГ, §іабіиз апіідииз: II он носа сабл>у сшароковку старолик, іа, о, а(іез ©еГіфі ^абепЬ, йЙ старолішастДаизГеђепЬ, Раеіеі зепезсепіії. старопутине, Р р]. знаци од старога иута, Ьіе ©ригеп еіпез аЙеп Жедеф апіісціае уіае уезіі§іа, сР стареннк. старосватити, тйм, у. ішрр ^ит стари сват Ъіііеп, абуосаге рго стари сват: Старосвасаи Пивльавина Баіа старосватица, Р. жена старога свата. старосватскй, ка, ко, ййгоІігаііСф. старосватство, и. ЬоЗ 21 ті ипЬ Ьіе ШЗйгЬе Ьез стари сват, бі^пііаз тоь стари сват. старосванёше, и. сегбаі. г. старосватити. старосёдилац, дноца, іи. (ист.)іуібе старостаросйдилац. дноца, т. (зап.) (сіедилац. СТАРОСЙЪЕЛАЦ, с)'едиоца, і Ш, (Іуж.) Ьег 2[Й= старослёдилац, дноца, ( [йфе, йиі біи )'атаІісиЬі зебеі. старослелац, старосноца, т. (у Ц. г.) уібе старос]'едилац. старославнё шыіге, (ст.) уібе сатроставне. старост, старости, р (Іос. старости) I) Ьаё 2ШеГ/ зеиесіиз. 2) Ьіе ©ог^е, зоІІІсШібо: да Бог окрене старост на радост! (кад се нагшіа). староставнё кіьйге, Р рі. (ст.) аЙгег(а^іе азііфег/ ІіЬгі апіідиі (оЬег Пчїге ез |Іай цароставне ?): У Марка су шыіге староставне : Марко знаде на коме )е царство —